Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tuženog nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ..., na koje poslove je bio raspoređen na osnovu ugovora o radu zaključenim među parničnim strankama pod br. .../... .. od 01.04.2015. godine. Rešenjem otkaza ugovora o radu od 08.03.2016. godine tužiocu je otkazan navedeni ugovor o radu sa danom 08.03.2016. godine iz razloga što je neopravdano odbio da zaključi aneks ugovora o radu. Donošenju predmetnog rešenja o otkazu ugovora o radu prethodilo je dostavljanje ponude za izmenu ugovorenih uslova rada tužicu od 25.02.2016. godine, a radi zaključenja Aneksa ugovora o radu br. .../... ... od 25.02.2016. godine, iz razloga potreba procesa i organizacije rada, uvođenja nove organizacije rada u cilju boljeg korišćenja radnih kapaciteta i radnih sposobnosti tužioca, sa ponuđenim odgovarajućim poslom – ... – ... . U ponudi za izmenu ugovorenih uslova rada i zaključenju Aneksa ugovora o radu od 25.02.2016. godine nisu na potpun i zakonit način obuhvaćeni i obrazloženi svi elementi zbog kojih se tužiocu nudi premeštaj na drugo radno mesto, odnosno nisu navedeni konkretno obrazloženi razlozi za ponudu i premeštaj tužioca, zbog čega su nižestepeni sudovi zaključili da je takva ponuda nezakonita, te da zbog odbijanja tužioca da potpiše aneks na osnovu takve ponude, ne može doći do prestanka radnog odnosa, zbog čega su poništili rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, jer je tužiocu prestao radni odnos u nezakonito sprovedenom postupku i pravilno su obavezali tuženog da tužioca vrati na rad.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tačka 1-5. ovog Zakona. Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. istog Zakona propisano je da poslodavac zaposlenom može da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa i organizacije rada, a odredbom člana 172. stav 1. i 2. istog Zakona propisano je da uz ponudu za zaključenje ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi, a koji ne može biti kraći od 8 dana i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Kako u ponudi za izmenu ugovorenih uslova i rada i zaključenju Aneksa ugovora o radu broj .../... ... od 25.02.2016. godine nisu na potpun i zakonit način obuhvaćeni i obrazloženi svi elementi, zbog kojih se tužiocu nudi premeštaj na drugo radno mesto, odnosno nisu navedeni konkretni obrazloženi razlozi za ponudu i premeštaj tužioca na drugo radno mesto, a što je poslodavac dužan da obrazloži koje su promene u procesu organizacije i rada razlog za ponudu aneksa ugovora o radu, to nije bilo mesta otkazu ugovora o radu tužiocu.

Imajući u vidu izneto, neosnovano se navodima revizije ukazuje da je pred nižestepenim sudovima pogrešno primenjeno materijalno pravo. Ovo sa razloga što shodno članu 171. Zakona o radu premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto mora da bude rezultat stvarne i realne potrebe procesa i organizacije rada tuženog, a ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu mora da sadrži i te razloge, koji su uslovi za premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto. Pri tome, ti razlozi moraju biti konkretizovani navođenjem činjenica iz kojih proizilazi potreba procesa i organizacije rada, pri čemu je nužno navesti činjenice koje opravdavaju premeštanje. U konkretnom slučaju tuženi je tužiocu ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu radi premeštaja na drugo radno mesto (... – ...) zbog potreba procesa i organizacije rada, uvođenja nove organizacije rada u cilju boljeg korišćenja radnih kapaciteta i radnih sposobnosti tužioca, što predstavlja opštu formulaciju, bez obrazloženja tih razloga, pri čemu sama potreba mora da bude vezana za ono što je u konkretnom slučaju poslužilo kao razlog za raspoređivanje na drugo radno mesto. Razlog za raspoređivanja mora biti saopšten tužiocu kroz ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, u skladu sa članom 172. Zakona o radu, pri čemu izostanak takve konkretizacije čini osporeno rešenje nezakonitim.

Zbog navedenog, a sa iznetih razloga, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, a da su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da zakon jasno propisuje da je odbijanje zaključenja aneksa ugovora o radu otkazni razlog, a da je tuženi ispoštovao zakonom predviđen postupak, kao i da je poništavajući otkaz ugovora o radu, koji je otkazan u skladu sa zakonom, tuženi postupao u skladu sa praksom prema kojoj je dovoljno voditi spor protiv otkaza, a ne protiv nezakonitog aneksa ugovora o radu, kako je to zakonom o radu predviđeno. Ovo sa razloga što zaposleni može da bira ili da zaključi aneks da bi ostao u radnom odnosu, a onda zahteva u sudskom postupku ocenu njegove zakonitosti, ili da odbije ponudu za zaključenje aneksa i dobije otkaz po članu 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu i pobija otkaz u sudskom postupku. Prihvatanje ili ne prihvatanje ponude i potpisivanje aneksa nije uslov za sudsku zaštitu u sporu radi poništaja odluke o otkazu. Zakon o radu nije uslovio, niti je ograničio zaposlenog u pravnom putu iznošenja razloga o nezakonitosti aneksa, bez obzira na sadržinu člana 172. stav 4. Zakona o radu, jer je smisao ovog pravila jačanje zaštite zaposlenog kao slabije ugovorne strane, a ne ograničavanje prava. Zbog toga, zaposleni tužbom može po prihvatanju aneksa tražiti poništaj, ali nezakonitost može isticati kako u tužbi, tako i tokom celog postupka u parnici radi poništaja rešenja o prestanku ugovora o radu. Zbog toga svaki ugovornik imajući u vidu da ugovornom pravu na apsolutnu ništavost u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima sud pazi po službenoj dužnosti, može činjenice o apsolutnoj ništavosti isticati u svako doba, u bilo kojoj parnici kao prethodno pitanje. Zbog toga se zakonitost aneksa ugovora o radu može ceniti kao prethodno pitanje u postupku, a ne mora biti rezultat posebne parnice koja bi isključivala pravo ovde tužioca da traži poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Kako ni ostali navodi revizije nisu od uticaja na zakonitost i pravilnost nižestepenih odluka, to je revizija tuženog odbijena kao neosnovana.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija,

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić