Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Odredbom člana 208 Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005 sa izmenama i dopunama) propisano je da je revizija uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, pa je ovaj sud o izjavljenoj reviziji odlučivao kao o redovnoj reviziji.

.Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Od strane drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a tuženi se u reviziji samo paušalno poziva na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 231. stav 2. ZPP, ne navodeći u vezi utvrđenja koje činjenice je drugostepeni sud pogrešno primenio pravilo o teretu dokazivanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je otac tužilje koja je dana ...2018. godine postala punoletna. Tužilja je kao budžetski student upisala prvu godinu studija školske 2018/2019 godine na ... fakultetu Univerziteta u ... na programu ..., međutim, od avgusta 2018. godine tužilja živi u ... i redovan je student na programu osnovnih studija u oblasti ... . Program osnovnih studija traje tri godine, a školarina za 2018/2019 godinu iznosi 10.000 evra. Tužilji je potreban iznos u visini od 11.000 evra kao garancija da bi obezbedila mesto na univerzitetu, a koji iznos pokriva školarinu za prvu godinu i taksu za prijavu za dobijanje vize. Tužilja je morala da dokaže da je u stanju da pokrije godišnje troškove života u visini od najmanje 10.400 evra, a procena fakulteta je da je međunarodnom studentu potreban budžet od oko 12.000 evra za troškove smeštaja, osiguranje života učenika i lokalnog prevoza, pri čemu nisu uračunati putni troškovi do matične zemlje. Tužilja ima troškove smeštaja u studentskom domu i za bicikl u iznosu od oko 700 evra, troškovi za hranu iznose oko 450 evra mesečno, za udžbenike 125 evra, za kurs nemačkog jezika 125 evra, za zdravstveno osiguranje 40 evra, za garderobu i obuću mesečno oko 50 evra, za higijenu 40 evra, džeparac 100 evra, za studentske izlete 40 evra i za autobuski prevoz uz povlasticu 30 evra, imala je izdatak za kupovinu laptopa, a troškovi godišnje školarine iznose 11.000 evra, putni troškovi dolaska u Srbiju iznose oko 400 evra po dolasku. Mesečne potrebe tužilje iznose 1.800 evra. Majka tužilje je sa svog deviznog računa uplatila tužilji iznos od 11.000 evra za školovanje u inostranstvu dana 28.05.2018. godine, a tužilja je dana 22.06.2018. godine snosila troškove avio karte u iznosu od 44.422,00 dinara. U periodu od 15.08.2018. godine do 15.07.2019. godine tužilja je rezervisala boravak u studentskom hotelu po ceni od 7.886,16 evra, udžbenici za prvu godinu koštaju 185 evra, privatni kurs nemačkog jezika tužilju je koštao 300 evra. Ugovorom o poklonu od 21.07.2019. godine majka tužilje je tužilji poklonila iznos od 11.000 evra na ime školarine za drugu godinu studija za školsku 2019/2020 godinu, kao i iznos od 24.000 evra koji će isplaćivati tužilji u mesečnim ratama po 2.000 evra u periodu od 16.08.2019. do 15.08.2020. godine. Mesečne potrebe tužilje iznose 1.700 evra i do sada ih obezbeđuje i podmiruje majka. Roditelji tužilje su imali plan da školuju tužilju u inostranstvu, razmatrali su koji strani fakultet treba da upiše i za tu namenu obezbedili novac (tuženi je tvrdio da je to iznos od 70.000 evra a majka tužilje da se radi o sumi od 128.000 evra). Posle prekida bračne zajednice tužiljinih roditelja i iseljenja tuženog iz stana dana 27.08.2017. godine, tužilja je ostala u porodičnom domaćinstvu sa majkom i bratom. U toku je parnica roditelja tužene za deobu bračne tekovine, razvod braka, izdržavanje maloletnog deteta, tužiljinog brata VV. Tuženi na ime izdržavanja dece, ovde tužilje i maloletnog sina plaća mesečno iznos od po 5.000,00 dinara. Tuženi živi sa svojom majkom, za hranu i higijenu za sebe i majku plaća 20.000,00 dinara mesečno, 2.000,00 dinara plaća ženu da brine o majci, za benzin izdvaja 20.000,00 dinara, za troškove mobilnog telefona 15.000,00 dinara, za komunalne usluge 19.000,00 dinara. Tuženi je vlasnik i direktor preduzeća „GG“ DOO ... i ostvaruje mesečno zaradu od 100.000 dinara, a ovo preduzeće je ostvarilo dobitak od 310.000 dinara za period od 01.01.2018. godine do 31.12.2018. godine. Tuženi je vlasnik još jednog preduzeća koje je za 2018. godinu prijavilo dobitak od 3.000,00 dinara. Iznajmljuje vozilo marke „Nisan ...“ a vozi i vozilo „Mercedes ...“. Tuženi je 2017. godine dobio otkaz ugovora o radu u firmi u kojoj je do tada radio, a koju je preuzela njegova supruga koja mu je i dala otkaz. Majka tužilje ima zaradu od 137.000,00 dinara, a kao osnivač i direktor Privrednog društva „DD“ DOO ... u kome je zaposlena isplaćuje joj se dividenda koja u zavisnosti od poslovanja iznosi od 600.000,00 do 700.000,00 dinara. Vlasnik je stana površine 78 m2 u kome je ostala da živi sa decom, koji je kupila na kredit i otplaćuje ratu od 85.000,00 dinara mesečeno. Plaća 25.000,00 dinara mesečno za komunalne usluge, za osiguranje života 2.250,00 dinara, za gorivo 3.000,00 dinara. Postupak za izdržavanje tužiljinog brata maloletnog VV još uvek nije pravnosnažno okončan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbu člana 155. stav 1. i člana 160. i 164. Porodičnog zakona kada su zaključili da je tuženi u obavezi da izdržavanju tužilje doprinosi iznosom od po 50.000,00 dinara mesečno.

Naime, uslovi za ostvarivanje prava punoletnog deteta na izdržavanje od roditelja propisani su odredbom člana 155. Porodičnog zakona. Prema stavu 2. ovog člana punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do 26. godine života.

Odredba člana 160. Porodičnog zakona propisuje kriterijume za određivanje izdržavanja. Stavom prvim ovog člana propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2). Mogućosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u skladu sa zakonom. Odredbom člana 162. stav 3. Porodičnog zakona propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržaanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

U konkretnom slučaju tužilja je punoletna, na redovnom školovanju- redovan je student na programu osnovnih studija u oblasti ... u ... sa mesečnim potrebama u iznosu od 1.800 evra. Imajući u vidu prihode tuženog, pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje iznosom od po 50.000,00 dinara mesečno, dok će preostali iznos do utvrđenih mesečnih potreba od 1.800 evra snositi majka tužilje, imajući u vidu visinu njenih prihoda i njene rashode.

Neosnovani su navodi u reviziji tuženog da se nije složio da njegova ćerka, tužilja, studira u inostranstvu, da ima još jedno dete o čijem izdržavanju još uvek nije odlučeno, da tuženi živi i radi u Srbiji, te da kriterijumi studiranja u inostranstvu i troškovi koji su potrebni za studiranje ne odgovaraju našem standardu i za tuženog predstavljaju preveliko opterećenje.

Naime, u toku postupka je utvrđeno da se tuženi saglasio da tužilja studira u inostranstvu, da su roditelji tužilje imali fond namenjen njenom studiranju u inostranstvu i štedeli novac, oko koga se sada spore, a prihodi tuženog i njegov standard omogućavaju da doprinosi iznosom od 50.000,00 dinara mesečno imajući u vidu činjenicu da su njegovi prihodi iznad prosečnih i egzistencijalnih. Osim toga, roditelji tužilje su zajednički odlučili da se tužilja školuje u inostranstvu, pa su u obavezi da zajednički doprinose njenom izdržavanju.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Kako odgovor na reviziju ne predstavlja trošak potreban radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154 ZPP, to je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić