Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Olivera Sekulić advokat iz ..., protiv tuženog PD „Ćurdić“ DOO Beograd, koga zastupa Momčilo M. Kovačević advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1899/2020 od 13.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1899/2020 od 13.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1170/2018 od 04.03.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji isplati naknadu za mesečnu ishranu za period od 01.09.2008. godine do 20.10.2009. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima bliže navedenim u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. u narednom mesecu do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati uvećanu zaradu za ostvareni prekovremeni rad za period od 01.09.2008. godine do 20.10.2009. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima bliže navedenim u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25. u narednom mesecu do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi štetu zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za period od 01.09.2008. godine do 20.10.2009. godine u iznosu od 32.829,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.12.2009. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 201.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, kao i iznos od 17.712,00 dinara na ime sudske takse.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1899/2020 od 13.01.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1170/18 od 04.03.2020. godine u stavu prvom, drugom i trećem izreke i žalba tuženog odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke i obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 207.712,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 190.000,00 dinara počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv navedene drugostepene presude reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 19.01.2010. godine. Vrednost pobijanog dela presude iznosi 169.696,40 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić