Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18) i utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je 2000. godine kupio buldožer marke „...“. U septembru 2001. godine tuženi se sa tužiocem dogovorio da zajednički obavljaju građevinske radove buldožerom i shodno tom dogovoru tužilac je tuženom isplatio ½ vrednosti buldožera u visini od 20.000 DM. Dogovor je bio da troškove i dobit dele po pola. Stranke su u početku radile po polovinu radnog vremena na buldožeru, jedan dan tužilac, jedan dan tuženi, vodeći računa da to bude isti broj sati. Nakon par meseci stranke su kupile bager „...“, s tim što tužilac nije imao novac za učešće u kupovini bagera, zbog čega su se stranke dogovorile da njegova zarada ide tuženom na ime isplate polovine cene bagera. Zatim je kupljeno teretno vozilo marke „...“ i „...“ kao i greder. Stranke su poslovale preko radnje „VV“, čiji je osnivač i vlasnik bio tužilac i preko radnje „GG“, čiji je osnivač i vlasnik bio tuženi. Tuženi je ugovorio posao na izgradnji hotela „DD“ u ..., gde je jedno vreme radio, ali kako investitor nije uredno plaćao radove, kasnije se odustalo od tog posla, zbog nemogućnosti otplate buldožera „...“, koji je u to vreme uzet na lizinig. Mesečna rata za navedeni buldožer je bila 2.200 evra. Stranke su zajedničkom sredstvima kupile: bager „...“, godina proizvodnje 1990; rovokopač – utovarivač „...“; godina proizvodnje 2007; greder „...“, godina proizvodnje 1974. i bager „...“, godina proizvodnje 2004. Tržišna vrednost bagera „...“ je 26.820 evra, bagera „...“ je 22.941,35 evra; rovokopača – utovarivača „...“ je 25.975 evra i gredera je 10.500 evra. Preduzetnička radnja SZR „VV“ ..., vlasništvo tužioca je u periodu od 31.03.2004. godine zaključno sa 01.10.2011. godine evidentirala priliv novčanih sredstava na tekući račun u ukupnom iznosu od 8.318.537,35 dinara, odliv novčanih sredstava sa tekućeg računa u ukupnom iznosu od 8.520.933,15 dinara, utrošak novčanih sredstava za plaćanje računa i usluga koji se odnose na poslovanje preduzetničke radnje u ukupnom iznosu od 1.570.061,27 dinara, a razlika između evidentiranog priliva novčanih sredstava na tekući račun i utroška novčanih sredstava za plaćanje računa i usluga koji se odnosi na poslovanje preduzetničke radnje je 6.748.476,08 dinara i predstavlja zaradu tužioca ostvarenu kroz poslovanje preduzetničke radnje za čitav period za koji su dostavljeni izvodi tekućeg računa. Za preduzetničku radnju SZR „GG“ ..., vlasništvo tuženog, u periodu od 09.01.2002. godine zaključno sa 10.08.2011. godine evidentiran je priliv novčanih sredstava na tekući račun u ukupnom iznosu od 98.464.457,62 dinara, odliv novčanih sredstava sa tekućeg računa u iznosu od 65.584.734,43 dinara, utrošak novčanih sredstava za plaćanje računa i usluga koji se odnose na poslovanje preduzetničke radnje u ukupnom iznosu od 64.897.808,08 dinara, a razlika između evidentiranog priliva novčanih sredstava na tekući račun i evidentiranog utroška novčanih sredstava za plaćanje računa i usluga koji se odnose na poslovanje preduzetničke radnje iznosi 33.566.649,54 dinara i predstavlja zaradu tuženog ostvarenu kroz poslovanje preduzetničke radnje SZR „GG“ ... za čitav period za koji su dostavljeni izvodi tekućeg računa.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su stranke zaključile usmeni ugovor o ortakluku, jer su se obavezale da udruže svoj rad i imovinu radi postizanja određene dobiti i njene podele, a da imovinu koju su stranke unele u ortakluk predstavlja buldožer marke „...“ čija je vrednost u vreme zaključenja ugovora bila 40.000 nemačkih maraka, od čega je tužilac tuženom isplatio polovinu vrednosti istog u visini od 20.000 DM, da imovinu stečenu u toku trajanja ortakluka predstavljaju i predmetne mašine i da su stranke tokom trajanja ugovora o ortakluku ostvarile dobit u visini od 40.315.125,62 dinara, primenom pravnih pravila paragrafa 723 - 758 Srpskog građanskog zakonika. S obzirom da su nižestepeni sudovi zaključili da je dogovor između stranaka bio da troškove i dobit dele po pola, obavezali su tuženog da tužiocu isplati ½ protivvrednosti mašina koje su kupljene za vreme trajanja ugovora o ortakluku i polovinu zarade.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana odluka u osporenom delu je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, usled čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Prema paragrafu 723. Srpskog građanskog zakonika, koji se primenjuje kao pravno pravilo na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i u toku neprijateljske okupacije, ugovor ortački biva onda, kad se dva ili više njih lica slože, da svoj trud, ili i stvari svoje ulože na to, da korist se otud dobije, među sobom dele. Iz navedenog sledi da se ugovorom o ortakluku uzajamno obavezuju dva ili više lica da ulože svoj rad i/ili imovinu radi postizanja zajedničkog cilja, imovinske koristi i njene podele. Da bi se neko smatrao ortakom neophodno je da je uložio svoj rad i/ili imovinu u ortakluk i da učestvuje u podeli zajedničke koristi. Navedena dva elementa ugovora o ortakluku moraju biti jasno definisana.

Tužbeni zahtev tužioca zasnovan je na tvrdnji da je između njega i tuženog zaključen usmeni ugovor o ortakluku, da su za vreme trajanja ugovornog odnosa kupljene predmetne mašine i ostvarena novčana korist, koja nije podeljena, sa kojih razloga traži isplatu ½ protivvrednosti predmetnih mašina i novčane koristi ceo period trajanja ugovora o ortakluku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je između stranaka zaključen usmeni ugovor o ortakluku, jer su se stranke dogovorile da ulože svoj rad i zajedničku imovinu - buldožer marke „...“, radi postizanja imovinske koristi i njene podele. Nižestepeni sudovi su zaključili da je dogovor stranaka bio da troškove i dobit dele na jednake delove i da su stranke od dobiti koju su ostvarile zajedničkim radom kupile predmetne mašine, sa kojih razloga su obavezali tuženog da tužiocu isplati ½ protivvrednosti istih. Međutim, ovakav zaključak nižestepenih sudova se ne može prihvatiti kao pravilan, s obzirom da je ostalo sporno od kojih sredstava su kupljene predmetne mašine, odnosno da li su kupljene od dobiti koje su stranke ostvarile zajedničkim radom, s obzirom da iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da je samo bager „...“ kupljen tako što je kupoprodajnu cenu isplatio tuženi, a da je tužilac svoj deo trebalo da isplati tuženom od dobiti, dok za ostale mašine nije utvrđeno od kojih sredstava su kupljene, a stim u vezi ni sudski veštak nije mogao da da odgovor da li su mašine koje su predmet spora kupljene iz tekućih prihoda. Osim što je ostalo sporno od kojih sredstava su kupljene predmetne mašine, ostala je sporna i visina novčane dobiti, jer nije utvrđeno kada su izvedeni radovi, kao i vrsta i obim radova koje su stranke zajedno izvele u cilju postizanja novčane dobiti, s obzirom da su stranke poslovale i preko radnje „VV“, čiji je osnivač i vlasnik bio tužilac i preko radnje „GG“, čiji je osnivač i vlasnik bio tuženi, sa kojih razloga se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da sva zarada koja je ostvarena preko radnji stranaka predstavlja novčanu dobit koju su stranke ostvarile radeći zajedno.

S obzirom da zbog pogrešne primene materijalnog prava, pravnih pravila paragrafa 723 - 758 Srpskog građanskog zakonika, nije utvrđeno od kojih sredstava su kupljene predmetne mašine i vrsta i obim radova koje su stranke zajedno izvele u cilju postizanja novčane dobiti, to su nižestepene odluke morale biti ukinute, kako bi u ponovnom postupku prvostepeni otklonio ukazane nepravilnosti, utvrdio navedene odlučne činjenice i doneo pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer ista zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić