Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između parničnih stranaka je vođena parnica pa su pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 49634/10 od 22.09.2016. godine tuženi Stambena zadruga „Beograd“ i „Pab inženjering“ DOO obavezani da tužilji na ime naknade štete koja je nastala na objektu u ulici ... broj .. u ... solidarno isplate 495.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.01.2016. godine do isplate. Tužena Stambena zadruga „Beograd“ je 25.07.2018. godine podnela predlog za ponavljanje postupka iz razloga koji su propisani odredbom člana 429. tačka 9. ZPP, jer je saznala za nove činjenice i stekla mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih bi, po mišljenju te tužene, za nju mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice i dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Te činjenice i dokazi se odnose na to da je tužena Stambena zadruga „Beograd“ naknadno saznala da je tužilja pravo svojine na predmetnom objektu u ulici ... broj .. prenela na pravno lice „Promostan“ DOO, tako da ona nije bila vlasnik predmetnog objekta u momentu kada je zaključena rasprava pred prvostepenim sudom. Po mišljenju tog tuženika činjenica da tužilja u momentu presuđenja nije bila vlasnik objekta dovodi do zaključka da ona nije mogla ni pretrpeti štetu na tom objektu, te da bi samim tim u ponovnom postupku trebalo staviti van snage ranije odluke i tužbeni zahtev odbiti.

Odlučujući o podnetom predlogu nižestepeni sudovi su zaključili da je on neosnovan jer bez obzira na činjenicu da li je tužilja predmetni objekat otuđila pre okončanja postupka pred prvostepenim sudom, to ne bi dovelo do povoljnije odluke po tuženu Stambenu zadrugu „Beograd“ u toj parnici jer se radi o činjenici koja nije od značaja za odlučivanje u toj parnici. U prilog tog stava drugostepeni sud se poziva na odredbu člana 198. stav 1. ZPP kojom je propisano da ako koja od stranaka otuđi stvari ili pravo u kome teče parnica, to ne sprečava da se parnica među tim strankama dovrši.

Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da u konkretnom slučaju činjenica da je tužilja otuđila nepokretnost pre zaključenja rasprave pred drugostepenim sudom, a u odnosu na koju nepokretnost se vodi parnica za naknadu štete zbog umanjenja njene vrednosti, nije od značaja za drugačije odlučivanje u konkretnom slučaju. Odredbom člana 155. ZOO je propisano da je šteta umanjenje nečije imovine i sprečavanje njenog povećanja, kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola i straha. Isti zakon je članom 186. propisao da se obaveza naknade štete smatra dospelom u trenutku njenog nastanka. Navedene zakonske odredbe jasno ukazuju da se postupku odlučivanja o naknadi štete uzimaju u obzir okolnosti koje su postojale u momentu njenog nastanka, te da otuda kasnije izmene u pogledu vlasnika stvari koja je oštećena nisu od značaja za odlučivanje za ovu vrstu spora. Odredba člana 198. ZPP na koju se poziva drugostepeni sud, nije primenljiva u konkretnom slučaju, kako to pravilno navodi revizija, jer se ona odnosi na procesnu situaciju, odnosno dozvoljava okončanje parnice među istim strankama u slučaju otuđenja stvari, ali to nikako ne prejudicira ishod te parnice. Upravo pomenuti ishod parnice je materijalno pravni odnos koji se rešava u konkretnom slučaju primenom pomenutih odredaba Zakona o obligacionim odnosima, pa zbog svega toga proizilazi da je pravilna odluka nižestepenih sudova da okolnost koja je u konkretnom slučaju navedena ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka, odnosno da ne postoji zakonski osnov na koji se poziva tužena u predlogu za ponavljanje postupka i na kome insistira u reviziji.

Sve su to razlozi zbog kojih je i odlučeno kao u izreci rešenja na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić