Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazivanjem na razloge za primenu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje veće u sastavu od pet sudija (član 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su dali nižestepeni sudovi. Nižestepni sudovi su obavezali tuženog da tužiljama isplati naknadu za faktički oduzetu nepokretnost – katastarsku parcelu br. ... KO ..., uz obrazloženje da je tuženi upisan kao držalac katastrske parcele za čije izuzimanje se traži naknada i da je su na istoj izvedeni radovi na izgradnji puta, čime je bez sprovedenog postupka eksproprijacije, ograničeno pravo svojine tužilja, kao pravnih sledbenica ranijih vlasnika nepokretnosti, što ne odstupa od sudske prakse izražene u odlukama nižestepenih sudova i revizijskog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava. Tržišna vrednost nepokretnosti je utvrđena na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za eksproprisanu nepokretnost, izraženog u sudskim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, po kojima sud, prilikom određivanja visine naknade, nije vezan isključivo procenom poreske uprave, na osnovu čega je u konkretnom slučaju, izveden dokaz veštačenjem i visina naknade određena primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir prilikom određivanja tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti, a odluke na koje se revizijom ukazije nisu dokaz o neujednačenoj sudskoj praksi.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za fakički eksproprisanu napokretnost podneta je 05.11.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela u rasponu od 175.466, 66 dinara do 701.866, 64 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.

S obzirom da je vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija je nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić