Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Darko Stamenković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 7) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe. Pored toga, branilac predlaže da Vrhovni kasacioni sud preinači rešenje Osnovnog suda u Trsteniku K 209/19 od 04.11.2021. godine o troškovima postupka i privatnog tužioca BB obaveže da nadoknadi troškove krivičnog postupka okrivljenom.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnom drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer je drugostepeni sud izveo dokaz čitanjem privatne tužbe, koja ne može biti korišćena kao dokaz u krivičnom postupku i presudu zasnovao na privatnoj tužbi, obzirom da je iz iste utvrdio vreme izvršenja krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Privatna tužba je inicijalni akt kojim oštećeni (kao privatni tužilac) pokreće krivični postupak protiv okrivljenog za krivična dela koje Krivični zakonik izričito propisuje da se gone po privatnoj krivičnoj tužbi. Sama po sebi privatna tužba ne može biti dokaz i sud se u svojoj presudi ne može pozivati na privatnu tužbu kao dokaz, što u konkretnom slučaju drugostepeni sud i nije učinio, niti je istu tretirao u smislu dokaza, već je samo u obrazloženju presude naveo okolnosti koje iz nje proizilaze, konstatujući da ista nije menjana do završetka glavnog pretresa i da kao takva predstavlja „poslednje stanje optužbe“, pa je Vrhovni kasacioni sud navode zahteva, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio neosnovanim.

Ostalim navodima zahteva, branilac osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama, posebno u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela i u vezi sa tim osporava i ocenu izvedenih dokaza (član 440. ZKP), pa nadalje ukazuje i na povredu načela „in dubio pro reo“ iz člana 16. stav 5. ZKP. Međutim, kako povrede članova 16. stav 5. i 440. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 7) i 9) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, kako navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se te povrede konkretno sastoje, a Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu istaknutih povreda, koje u smislu člana 484. ZKP, nemaju propisan sadržaj, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić