.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3430/2020
11.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Staniša Trajković, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV, GG, DD i ĐĐ, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelica Cvetković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2158/2019 od 13.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2158/2019 od 13.11.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2158/2019 od 13.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2158/2019 od 13.11.2019. godine, odbijena je, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica Vladičin Han P 984/17 od 27.08.2018. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate iznos od 1.747.650,00 dinara i to u delu od ½ od kp br. .. i ½ od kp. br. .. i .. na mestu zvanom „...“ u KO ..., sa kamatom od 17.10.2017. godine do isplate, a obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove postupka u iznosu od 319.336,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu sadržinu tražene sudske zaštite, pravnosnažnu presudu donetu primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima je zasnovana, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Pravnosnažnom presudom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je od tuženih tražio da mu isplate polovinu naknade koja im je u vanparničnom postupku određena za zemljište, a za koje je pravnim prethodnicima tuženih utvrđeno pravo na novčanu naknadu, rešenjem Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevima za vraćanje oduzetog zemljišta SO Vladičin Han od 15.02.1993.godine. Po utvrđenom pravu na novčanu naknadu za pripadnost oduzetu po PZF ranijem imaocu u ½ dela parcela broj .., .. i .., visina naknade određena je u vanparničnom postupku, pravnosnažnim rešenjem suda R1 50/15 od 13.04.2016.godine. Naknada koju su tuženi ostvarili, po pravu priznatom rešenjem Komisije i osnovom rešenja donetog u sudskom postupku, ne predstavlja sticanje bez osnova, te ne stoji njihova obaveza da polovinu naknade isplate tužiocu, o čemu je odlučeno u skladu sa sudskom praksom u primeni člana 210. Zakona o obligacionim odnosima.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za isplatu podneta je 17.10.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos od 1.747.650,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 14.659 evra (1 evro = 119,2223 dinara).
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
