.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 744/2022
09.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Bora Ristić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vranja, kojeg zastupa GJP Vranje i Mesne zajednice Tibužde – Centralni režijski odbor za izgradnju kanalizacione mreže, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 433/21 od 21.10.2021. godine, u sednici održanoj 09.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 433/21 od 21.10.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 433/21 od 21.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 797/19 od 04.11.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena Mesna zajednica Tibužde – Centralni režijski odbor za izgradnju kanalizacione mreže da tužiocu plati pojedinačno opredeljene iznose sa pripadajućom kamatom od dospelosti do isplate, bliže navedenim kao u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi Grad Vranje da tužiocu na ime sticanja bez osnova solidarno sa Mesnom zajednicom Tibužde – Centralni režijski odbor za izgradnju kanalizacione mreže, isplati iznose bliže označene kao u stavu prvom izreke presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena Mesna zajednica Tibužde – Centralni režijski odbor za izgradnju kanalizacione mreže da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 44.129,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 433/21 od 21.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena u stavu drugom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom odlukom pravnosnažno je odlučeno odbijanjem zahteva za solidarno obavezivanje tuženog grada na isplatu utuženih novčanih iznosa tužiocu sa tuženom mesnom zajednicom, usled nepostojanja pasivne legitimacije tog tuženog. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva i solidarnoj odgovornosti tuženog grada kao osnivača mesne zajednice na isplatu utuženih novčanih iznosa tužiocu, po osnovu sticanja bez osnova, zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Ukazivanje u reviziji na odluke kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom, ne ukazuju nužno i na iskazan različit pravni stav, jer pravilna primena prava u tim sporovima zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja.
Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi isplate stečenog bez osnova tužilac je sudu podneo 15.05.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 54.106,67 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija tužene nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
