Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Vladana Ivanovića je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da krivično delo poreska utaja iz člana 225. KZ može izvršiti samo poreski obveznik, da je odredbom člana 12. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPA) propisano da je poreski dužnik fizičko ili pravno lice (stav 1), a da je poreski obveznik poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno sporedno poresko davanje (stav 2), što je dalje precizirano odredbom člana 15. ZPPA, da zakonski zastupnici fizičkih lica (roditelji maloletnog lica, staralac poslovno nesposobnog štićenika i dr.), i pravnih lica (fizičko lice koje je kao takvo upisano u propisani registar), ispunjavaju poreske obaveze lica koja zastupaju, pa se stoga, po stavu odbrane, iz citiranih zakonskih odredbi zaključuje da izvršilac krivičnog dela poreska utaja može biti samo fizičko lice koje je kao zakonski zastupnik poreskog obveznika upisano u javni registar. Prema navodima zahteva, prvostepeni sud je, u konkretnom slučaju, na osnovu izjave okrivljenog AA, bez izvođenja drugih dokaza, u izreci presude konstatovao da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo kao odgovorno lice u svojstvu ovlašćenog lica za zastupanje privrednog društva „GG“ DOO Kruševac, po specijalnom punomoćju koje mu je dao vlasnik tog privrednog društva VV, što je drugostepeni sud prihvatio nalazeći da je „okrivljeni AA zamolio VV da registruje preduzeće na svoje ime, a da je zapravo okrivljeni bio stvarni osnivač i vlasnik preduzeća „GG“ DOO Kruševac, kao i jedini zaposleni, te da shodno tome okrivljeni kao faktički odgovorno lice u preduzeću može biti jedini učinilac krivičnog dela poreska utaja, za koje krivično delo se ne traži nikakvo posebno svojstvo“, koji zaključak je iskonstruisan, budući da ne postoji specijalno punomoćje na osnovu koga je sud okrivljenog smatrao odgovornim licem, niti je isto izvedeno kao dokaz. Branilac u zahtevu, dalje, navodi da je sud propustio da utvrdi da okrivljeni AA nije bio vlasnik, zakonski zastupnik ili direktor preduzeća „GG“, te da se uvidom u javni registar privrednih subjekata u APR-u nesporno utvrđuje da je VV jedino lice koje je evidentirano kao direktor PD „GG“, i da je stoga nesporno da je on jedini zakonski zastupnik i ujedno odgovorno lice u navedenom pravnom licu, a sledstveno tome i jedini mogući izvršilac predmetnog krivičnog dela, bez obzira na zakonom dopuštenu mogućnost da prenese vršenje poslova iz svog zakonom propisanog delokruga na druga lica.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 225. stav 2. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.35/19), krivično delo poreska utaja čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama, koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi pet miliona dinara.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude, proizlaze sva zakonom propisana obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja – davanje lažnih podataka koji su od uticaja na utvrđivanje poreza i posledicu dela – iznos poreske obaveze čije je plaćanje izbegnuto prelazi iznos od pet miliona dinara, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja za izvršenje dela koji obuhvata svest o zabranjenosti dela i nameru delimičnog izbegavanja plaćanja poreza.

Pri tome, u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude označeno je da je okrivljeni predmetno krivično delo učinio kao odgovorno lice ovlašćeno za zastupanje privrednog društva „GG“ DOO u Kruševcu, po specijalnom punomoćju koje mu je dao vlasnik tog privrednog društva VV, u kom svojstvu je, po nalaženju ovog suda, mogao biti izvršilac predmetnog krivičnog dela, jer je radnjama preduzetim na osnovu navedenog ovlašćenja omogućio drugom – pravnom licu PD „GG“ DOO Kruševac da delimično izbegne plaćanje poreza.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Po oceni ovoga suda, branilac navodima zahteva da u spisima predmeta ne postoji, niti je izvedeno kao dokaz specijalno punomoćje na osnovu kog je okrivljeni bio ovlašćen da zastupa PD „GG“ DOO Kruševac i da se kod činjenica da nije bio ni vlasnik, direktor, niti registrovani zakonski zastupnik tog pravnog lica, nije mogao smatrati odgovornim licem, već da je to mogao biti samo VV, kao direktor i zakonski zastupnik navedenog privrednog društva, iznosi svoje činjenične zaključke, drugačije od onih utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama, i na taj način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je predmetno krivično delo izvršeno u periodu od 01.10. do 31.12.2010. godine, kada je bio u primeni Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br.72/09), kojim je za krivično delo poreska utaja iz stava 2. člana 229. bila propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina i novčana kazna, a za stav 3. istog člana kazna zatvora od dve do osam godina i novčana kazna, dok je sa druge strane Krivični zakonik, koji je važio u momentu presuđenja i koji je primenjen u konkretnom slučaju, nepovoljniji za okrivljenog, jer je za stav 2. člana 225. predviđena kazna zatvora u trajanju od dve do osam godina i novčana kazna, zbog čega su nižestepeni sudovi, suprotno odredbi člana 5. stav 2. KZ, primenili krivični zakon koji nije najblaži za učinioca.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 5. KZ, regulisano je vremensko važenje krivičnog zakonodavstva, tako što je u stavu 1. ovog člana propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, dok je u stavu 2. istog člana propisano da će se, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

Iz izreke prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni AA u periodu od 01.10.2010. godine do 31.12.2010. godine izvršio krivično delo poreska utaja i izbegao plaćanje poreza u iznosu od 10.283.665,32 dinara.

Odredbom člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.72/09), koji se primenjivao od 11.09.2009. godine do 28.02.2018. godine), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i prema kom zakonu je pravno kvalifikovano krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom od 05.06.2014. godine, propisano je da će se onaj ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza i doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete i druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza, ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

Odredbom člana 225. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.94/16), koji se primenjivao od 01.03.2018. godine do 30.11.2019. godine, propisano je da će se onaj ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice, koje su od uticaja na utvrđivanje ovavkih obaveza ili ko u istoj nameri ili na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.

Odredbom člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.35/19), koji se primenjuje od 01.12.2019. godine pa nadalje, dakle koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, propisano je da će se onaj ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima i drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri u slučaju obavezne prijave ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi pet miliona dinara, kazniti zatvorom od dve do osam godina i novčanom kaznom, a stavom 3. istog člana da će se, ako iznos obaveze iz stava 1. tog člana prelazi petnaest miliona dinara, učinilac kazniti zatvorom od tri do deset godina.

Uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja i citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Krivični zakonik koji je bio na snazi u vreme donošenja pobijanih presuda („Sl. glasnik RS“, br.35/19) blaži za okrivljenog od Krivičnog zakonika koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela („Sl. glasnik RS“, br.72/09) i Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.94/16), s obzirom na to da je okrivljeni izbegao da plati porez na dodatu vrednost u iznosu od 10.283.665,32 dinara, odnosno u iznosu ispod cenzusa od petnaest miliona dinara, propisanog sada važećim Krivičnim zakonikom, koji iznos je neophodan za postojanje krivičnog dela poreska utaja u najtežem obliku - stav 3. člana 225.

Sledstveno iznetom, kako iznos obaveze čije plaćanje je okrivljeni izbegao prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara (a ne prelazi iznos od petnaest miliona dinara), to su nižestepeni sudovi radnje okrivljenog pravilno pravno kvalifikovali kao krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Sl. glasnik RS“, br.35/19).

Prema tome, u konkretnom slučaju je u smislu člana 5. stav 2. KZ, kao najblaži zakon za okrivljenog, primenjen zakon koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda („Sl. glasnik RS“, br.35/19), kojim je za predmetno krivično delo propisana kazna zatvora od dve do osam godina i novčana kazna.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obrazlaže navodima da je sud presudu zasnovao „na podacima o vozilu od 21.12.2011. godine“ (strana 8, pasus 3 prvostepene presude), za koji dokaz nije dao podatke o kakvoj se ispravi radi i ko ju je izdao, tako da je ostalo nepoznato poreklo i verodostojnost ovog dokaza. Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva u suštni ukazuje da prvostepena presuda ne sadrži razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja i da je na taj način učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 440. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić