Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. br.357/22 od 15.11.2022. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA – advokata Momčila Bulatovića, presuda Višeg suda u Beogradu K. br. 284/21 od 02.02.2022. godine preinačena je tako što je prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP odbijena optužba da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Istom presudom na osnovu člana 353. ZKP od okrivljenog je oduzet jedan pištolj „M57“ kalibra 7,62mm, fabrički broj ... i jedan okvir sa 8 metaka, kalibra 7,62mm.

Okrivljeni je oslobođen dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno je da ovi troškovi u celosti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ br.1578/22 od 26.12.2022. godine samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. br.357/22 od 15.11.2022. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 422. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku utvrdi da je pobijanom presudom povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA – advokatu Momčilu Bulatoviću, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. br.357/22 od 15.11.2022. godine na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP prema okrivljenom AA odbijena optužba za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika usled postojanja okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje. U obrazloženju presude navedeno je da je zbog postojanja Naredbe o legalizaciji oružja („Službeni glasnik RS broj 60/2016 od 30.06.2016. godine) trajno isključeno krivično gonjenje za period važenja te naredbe, što se u konkretnom slučaju odnosi na period od 30.07.2016. godine do 01.11.2016. godine, u kom periodu se okrivljenom i stavlja na teret izvršenje predmetnog krivičnog dela (dane 21.10.2016. godine), pa obzirom da je smisao donošenja Naredbe o legalizaciji oružja u tome da država nije htela krivični progon lica koja neovlašćeno drže i nose oružje i municiju i da im donošenje Naredbe daje mogućnost da predaju zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave, odnosno da oružje legalnim putem predaju nadležnim državnim organima u naznačenom periodu, bez pravnih posledica, to u konkretnom slučaju postoje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje u odnosu na okrivljenog.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanom presudom, kojom je prema okrivljenom odbijena optužba za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP u korist okrivljenog.

Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela datom u optužnom aktu javnog tužioca i utvrđenom u izreci i obrazloženju prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA dana 21.10.2016. godine predmetno oružje i municiju nosio za pojasom u zdravstvenoj ustanovi – na odeljenju hitnog prijema Vojno-medicinske akademije, na mestu gde je okupljen veliki broj ljudi i gde je neprekidna frekvencija pacijenata i zaposlenih, dakle na mestu na kome se ne podnosi zahtev za legalizaciju oružja, niti gde se oružje i municija predaju nadležnom organu.

Naredba o legalizaciji oružja („Službeni glasnik RS“, broj 60 od 30.06.2016. godine) propisuje u tački 1. da vlasnici oružja iz kategorije B i C, koji na dan stupanja na snagu ove naredbe nemaju ispravu izdatu od nadležnog organa, mogu, u roku od 01.07.2016. godine do 01.12.2016. godine, da podnesu zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave.U tački 2. navedene naredbe propisano je da vlasnici oružja iz tačke 1. naredbe, uključujući i vlasnike oružja iz kategorije A, isto mogu u roku iz te tačke predati nadležom organu, odnosno u vlasništvo Republike Srbije. U tački 3. naredbe propisano je da u slučajevima iz tač. 1. i 2. naredbe vlasnici oružja nisu dužni da dokazuju poreklo i u propisanom roku neće odgovarati za neovlašćeno držanje i nošenje oružja.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, smisao Naredbe o legalizaciji oružja ide ka tome da je država imala potrebu da iz krivičnog progona isključi samo ona lica koja neovlašćeno drže i nose oružje i municiju, te da im omogući da predaju zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave, odnosno da iz razloga bezbednosti predaju takvo oružje nadležnim državnim organima u naznačenom periodu bez pravnih posledica, te da u propisanom roku neće odgovarati za neovlašćeno držanje i nošenje oružja.

Po oceni ovoga suda, Naredba o legalizaciji oružja ne sme po automatizmu predstavljati osnov za isključenje krivičnog gonjenja kod neovlašćenog nošenja oružja, bez ikakvog ograničenja, jer bi tada značilo da bi osnov za isključenje krivičnog gonjenja zbog neovlašćenog nošenja oružja za vreme trajanja legalizacije postojao i u slučaju zloupotrebe oružja u protivzakonitom ponašanju, odnosno u svakom drugom postupanju okrivljenog koji je suprotan ciljevima legalizacije oružja.

Samim tim, navedene okolnosti pod kojima je okrivljeni neovlašćeno nosio oružje, pri činjenici da je oružje i municiju nosio za pojasom u zdravstvenoj ustanovi, u kojoj postoji neprekidna frekvencija velikog broja ljudi, odnosno na mestu na kome se ne podnosi zahtev za legalizciju niti na mestu gde se oružje i municija predaju nadležnom organu, ukazuju na očigledno protivzakonito ponašanje okrivljenog, koje nije opravdano podvesti pod sadržinu i pravno dejstvo Naredbe o legalizaciji oružja, jer je to protivno ciljevima legalizacije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i utvrdio da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. br.357/22 od 15.11.2022. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP u korist okrivljenog, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić