Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, kao rukovodilac ... sektora po Ugovoru o radu broj .. od 09.12.2014. godine, a radni odnos je zasnovao kod tuženog 04.10.1982. godine. Tuženi je dana 03.01.2018. godine doneo rešenje kojim je utvrdio prestanak radnog odnosa tužiocu sa 31.12.2017. godine, usled navršetka 65 godina života i preko 35 godina staža osiguranja, a dana 15.01.2018. godine je doneto i rešenje o isplati otpremnine zbog odlaska u starosnu penziju. Prema navodima tužbe, navedeno rešenje o prestanku radnog odnosa je nezakonito, jer tuženi nije tražio izjašnjenje tužioca u vezi sa daljim nastavkom njegovog rada. Osim toga, tužilac je tokom postupka ukazivao na to da mu je radni odnos prestao 31.12.2017. godine – retroaktivno, pre nego što je tužiocu uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa i to dana 08.01.2018. godine. Tuženi je tokom postupka isticao da je navedeno rešenje deklarativnog karaktera, jer je doneto primenom razloga koji nastupa po sili zakona zbog ispunjenja uslova za starosnu penziju i da nije postojao sporazum o daljem nastavku rada tužioca.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi zaključuju da je u trenutku prestanka radnog odnosa tužilac ispunjavao opšte uslove za prestanak radnog odnosa, godina života i ukupnog staža osiguranja, te da nije postignut sporazum o produženju njegovog radnog odnosa nakon 31.12.2017. godine, niti je tužilac tokom postupka o navedenom pružio dokaze. Naprotiv, nižestepeni sudovi zaključuju da je tužilac do kraja kalendarske 2017. godine ostao u radnom odnosu kod tuženog u obostranom interesu, kako zbog potrebe posla, tako i zbog boljeg proseka zarade, kao osnovice za utvrđivanje visine otpremnine. Stoga, nižestepeni sudovi zaključuju da je pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu zakonito. Iz navedenih razloga, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 03.01.2018. godine, kao i da se tuženi obaveže da mu isplati naknadu štete u iznosu od 12 zarada koje je ostvario u momentu prestanka radnog odnosa.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, kao i da tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete u iznosu od 12 zarada do momenta prestanka radnog odnosa.

Odredbom člana 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005...95/2018 - autentično tumačenje) propisano je da radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da su propisani uslovi za sticanje osnova za prestanak radnog odnosa u smislu navršetka godina života i staža osiguranja, i da postoji jedan negativni uslov - da radni odnos ne bude produžen sporazumom. Ukoliko je do produženja radnog odnosa došlo, primena ovog osnova za prestanak radnog odnosa se odlaže do isteka produžetka. Dakle, trajanje ugovora o radu se može produžiti samo sporazumom poslodavca i zaposlenog, ali sporazum mora, kao i ugovor, da bude zaključen u pismenoj formi, pri čemu u njemu mora biti označeno do kog datuma se radni vek produžava. Iz okolnosti da je tužilac do kraja kalendarske 2017. godine ostao u radnom odnosu kod tuženog u obostranom interesu, kako je utvrđeno, ne proizlazi da je ostvaren negativan uslov u smislu napred obrazložene sadržine zakonske norme, jer nema sporazuma u pisanoj formi.

Navodi revidenta, kojima se ukazuje na odredbu člana 185. stav 5. Zakona o radu, su ponovljeni navodi izneti tokom postupka, koje su nižestepeni sudovi pravilno cenili. Odredbom člana 185. stav 5. Zakona o radu propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok. Rešenjem prema kojem je tužiocu prestao radni odnos jeste određen dan prestanka radnog odnosa 31.12.2017. godine. Ne proizlazi da je rešenje suprotno citiranoj odredbi zakona, tim pre što je zakonski razlog za prestanak radnog odnosa koji je tuženi primenio u konkretnom slučaju ispunjen pre navedenog datuma.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić