.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4812/2022
18.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP GSP „Beograd“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Ivan R. Rajković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1510/22 od 10.06.2022. godine, u sednici održanoj 18.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1510/22 od 10.06.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1510/22 od 10.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6845/21 od 09.03.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tuženi obavezan da mu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja se isplaćuje u novcu isplati za oktobra 2018. godine iznos od 1.794,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.11.2018. godine pa do isplate i za novembar 2018. godine iznos od 1.794,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.12.2018. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja se isplaćuje u bonovima isplati za oktobra 2018. godine iznos od 1.196,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.11.2018. godine pa do isplate i za novembar 2018. godine iznos od 1.196,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.12.2018. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 32.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 1510/22 od 10.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6845/21 od 09.03.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku radi razmatranja pitanja od opšteg interesa.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu zbog neisplaćenog dela naknade za troškove ishrane na radu u predmetnom periodu, a odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca zasnovane su na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava pri čemu tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke sudova u predmetima sa istim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 12.10.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 5.980,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost pobijanog dela presude ne prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
