Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4806/2022
08.03.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Dragane Marinković, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Sarić, advokat iz ..., protiv tuženog Javno gradsko saobraćajno preduzeće ''Novi Sad'', Novi Sad, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3412/22 od 25.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 08.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3412/22 od 25.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3412/22 od 25.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3412/22 od 25.08.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2524/21 od 20.05.2022. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca, obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za period od 01.06.2018. godine do 31.12.2019. godine isplati iznos od 830,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.05.2022. godine do isplate i iznos od 265,58 dinara na ime obračunate zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 31.08.2021. godine, kao i troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema razlozima drugostepene presude, tužiocu je dosuđena razlika zarade u utuženom periodu primenom relevantnih odredaba Zakona o radu, Zakona o privremenom uređivanju osnovica, Zakona o javnim preduzećima i Uredbe o načinu i kontroli obračuna isplate zarade u javnim preduzećima.

U posebnoj reviziji tuženog nisu navedeni argumenti za prihvatanje odlučivanja o reviziji po osnovu odredbe člana 404. ZPP. Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati ugovorenu zaradu, u skladu sa Kolektivnim ugovorom poslodavca i zaključenim ugovorom o radu. Sud štiti pravo zaposlenog na isplatu ugovorene zarade. Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava primenjuje se na korisnike javnih sredstava, ali primenom propisanog umanjenja na osnovicu koja je utvrđena pravilnim množenjem cene radnog časa sa koeficijentom predviđenim Kolektivnim ugovorom poslodavca i fondom časova rada. Takva odluka drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o navedenom pravnom pitanju. Stoga ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse o ovom pitanju, niti za novim tumačenjem prava. Ne postoji ni potreba za razmatranjem pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.

U skladu sa navedenim Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je dana 12.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela presude po reviziji tuženog iznosi 830,32 dinara. Imajući u vidu da ne postoji revizijski cenzus za odlučivanje o reviziji tuženog, to je revizija tuženog nedozvoljena.

U skladu sa iznetim, primenom odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.