.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7938/2022
09.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužene Crkva Svetog Jovana Vladimira, Beograd, čiji je punomoćnik Milorad Rogić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji su punomoćnici Bogoljub Gačević, advokat iz ... i Siniša T. Milić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o revizijama tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8416/18 od 10.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 09.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o revizijama tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8416/18 od 10.11.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8416/18 od 10.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4593/17 od 14.06.2018. godine, prvim stavom izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti ovog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari. Drugim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac vlasnik stana broj .., površine 43 m2, jednosoban stan – potkrovlje sa lođom .., na četvrtom spratu stambene zgrade za kolektivno stanovanje broj zgrade .. u ulici ... (sada ...) broj .. u Beogradu, sagrađenoj na katastarskoj parceli br. .. KO ..., upisana u list nepokretnosti br. .. KO ... . Trećim stavom izreke, odlučeno je da ova presuda ima poslužiti kao izvršni naslov za promenu stanja u katastru i upis tužioca u Katastar nepokretnosti, zemljišne i druge javne knjige kao vlasnika navedenog stana. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 348.100,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8416/18 od 10.11.2021. godine, prvim stavom izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke i odbijena kao neosnovana žalba tužene u tom delu. Drugim stavom izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka i obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 280.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na revizije.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o revizijama tužene kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je utvrđenje prava svojine na nepokretnosti i tužbeni zahtev je usvojen primenom člana 33. i člana 41. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a imajući u vidu sadržinu postavljenog tužbenog zahteva. Pitanja na koja se u reviziji ukazuje kao sporna, vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. O aktivnoj legitimaciji tužioca odlučeno je primenom materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava u istim ili sličnim činjenično-pravnim situacijama. Posebna revizija se ne može izjaviti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Pravnosnažna presuda koja je dostavljena uz reviziju ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav, imajući u vidu da odluka u sporovima sa ovakvim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja svakog konretnog spora.
Iz iznetih razloga primenom člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja podneta je 28.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 4.200.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije tužene nedozvoljene, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
