.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 656/2023
08.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 50/22 od 27.10.2022. godine, u sednici održanoj 08.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 50/22 od 27.10.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 50/22 od 27.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Kuršumliji P1 198/2022 od 25.08.2022. godine, odbačena je tužba tužioca protiv tužene, a radi utvrđenja prava odnosno pravnog odnosa.
Viši sud u Prokuplju je, rešenjem Gž1 50/22 od 27.10.2022. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji P1 198/2022 od 25.08.2022. godine.
Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizija predviđena tom odredbom zakona, može da se izjavi samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Materijalno pravo sud primenjuje pri odlučivanju o glavnoj stvari koja je predmet spora a pobijanim pravnosnažnim rešenjem nije odlučeno o glavnoj stvari (osnovanosti tužbenog zahteva), već o dozvoljenosti tužiočeve tužbe za utvrđenje, na osnovu odredbe člana 194. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u situaciji kada je njegovo potraživanje dospelo pre podnošenja tužbe pa je, s tim u vezi, pobijano rešenje doneto primenom odredbe člana 294. stav 2. istog Zakona. Pogrešna primena odredbi procesnog prava ima značaj bitne povrede odredaba parničnog postupka, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi odredbe člana 420. st. 1, 2. i 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2).
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, što je ovde slučaj, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja postojanja imovinskog prava tužilac je podneo 01.07.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
