Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na razloge iz člana 403. stav 2 tačka 2 i 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ispitujući dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet spora je isplata duga koji tuženi nije vratio tužiocu. Presudu kojom je preinačio prvostepenu usvajajuću presudu u pogledu kamate, dosudivši tužiocu zakonsku zateznu kamatu od podnošenja tužbe a ne i za prethodni period počev od zaključenja ugovora, drugostepeni sud je obrazložio time što je tužilac dokazao da je 26.03.2010. godine pozajmio 26.000 evra tuženom, ali ne i da se tuženi obavezao da mu na taj iznos plati zakonsku zateznu kamatu, zbog čega tužiocu pripada kamata tek od podnošenja tužbe u smislu člana 324. Zakona o obligacionim odnosima. Ovakva presuda počiva na ujednačenom tumačenju i primeni prava koji su izraženi kako u odlukama nižestepenih sudova, tako i u odlukama ovog suda.

Pošto u ovom slučaju nema mesta odlučivanju o izjavljenoj reviziji ni iz drugih razloga iz člana 404. stav 1. ZPP – potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno novim tumačenjem prava, odlučeno je kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije i u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da je revizija nedozvoljena.

Naime, Zakonom o parničnom postupku je propisano da se kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva ako je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije, između ostalog, merodavna vrednost predmeta spora, pri čemu se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (član 28); da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 403. stav 3); da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka (član 403. stav 2. tačka 2).

U konkretnom slučaju revizijom se pobija odluka u imovinsko-pravnom sporu čija je vrednost 26.000 evra, pa je po tom osnovu revizija nedozvoljena, jer je vrednost predmeta spora pobijanog dela ispod 40.000 evra. Okolnost što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u pogledu kamate ne utiče na drugačiji zaključak, pošto se preinačenje odnosilo samo na odluku o sporednom potraživanju – zakonskoj zateznoj kamati na iznos glavnog duga, a protiv takve odluke revizija nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je odbacio reviziju kao nedozvoljenu stavom drugim izreke ovog rešenja, primenom člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić