U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak ...1981. godine, a zajednica života je prestala 2016. godine. U braku su dobili troje dece koja su sada punoletna. U toku 2006. godine tužilja je imala saobraćajnu nezgodu u kojoj je zadobila teške telesne povrede obe noge i od tada je invalid i teško hoda uz pomoć štapa. Rešenjem komisije Republičkog fonda PIO od 07.12.2020. godine utvrđeno je da kod tužilje postoji potpuna nesposobnost za rad. Tužilja je nezaposlena, a ponekad se bavi prodajom cveća od koje može neznatno da zaradi jer je radno nesposobna. Od 07.12.2020. godine je korisnik socijalne pomoći bez ograničenja i po tom osnovu mesečno ostvaruje 10.351,00 dinara. Živi od navedene socijane pomoći i od novčane pomoći koju joj ponekad daju ćerke i to ćerka iz ... po 2.000,00 – 3.000,00 dinara i ćerka iz ... oko 100-200 švajcarskih franaka. Mesečno joj za lekove treba 6.000,00 dinara, dok su troškovi za kuću 2.000,00 dinara. Porodična kuća u kojoj tužilja živi je zbog neplaćenog duga po osnovu kredita u postupku izvršenja dodeljena Opštini Mali Zvornik. Tuženi je od 2019. godine zaposlen u ... sa mesečnom zaradom od oko 1.600 evra, dok su njegovi rashodi oko 1.100 evra mesečno. Za vreme trajanja zajednice života sa tužiljom tuženi je osam godina radio u ... (sve do 2014. godine), u kom periodu je tužilja podizala njegovu mesečnu zaradu u banci i sa tim sredstvima u potpunosti raspolagala.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje nakon razvoda braka sa mesečnim iznosom od 15.000,00 dinara, ocenivši da su u konkretnom slučaju kumulativno ispunjeni uslovi za supružničko izdržavanje propisani odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, s obzirom na to da tužilja nema dovoljno sredstava za izdržavanje, nezaposlena je i lošeg zdravstvenog stanja, dok je tuženi zaposlen u inostranstvu i ostvaruje mesečnu zaradu od 1.600 evra.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima obe revizije, stanovište nižestepenih sudova o obavezi tuženog da tužilji plaća doprinos u vidu supružničkog izdržavanja zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima, s tim što je odredbom stava 3. istog člana propisano da supružnik nema pravo na izdržavanje ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakon, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaj za određivanje izdržavanja (stav 2), dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3).

Tužilja svojom revizijom osporava visinu dosuđenog izdržavanja smatrajući da je tuženi u mogućnost da doprinosi većim iznosom. S druge strane, tuženi osporava njeno pravo na izdržavanje smatrajući da je dosuđeno izdržavanje na njegov teret očigleda nepravda za njega jer takođe ima zdravstvenih problema zbog čega su njegovi prihodi po osnovu rada u ... neizvesni, a ima i velike troškove života, pa smatra da je dosuđivanjem izdržavanja tužilji ugrožena njegova egzistencija u inostranstvu.

U konkretnom slučaju pravilno je primenjeno materijalno pravo sadržano u odredbi člana 151. stav 1. Porodičnog zakona kada je izveden zaključak da je tuženi dužan da doprinese izdržavanju tužilje saglasno svojim ekonomskim mogućnostima. Naime, samo supružnik koji je materijalno neobezbeđen i nesposoban za rad ili je nezaposlen ima pravo na izdržavanje na teret drugog supružnika, pod uslovom da drugi supružnik ima mogućnost da tu zakonsku obavezu izvršava. Utvrđene činjenice ukazuju da je tužilja lice starije životne dobi sa znatnim zdravstvenim tegobama zbog kojih je nesposobna za rad. Njeno zdravstveno stanje onemogućava je da se radno angažuju više od povremene prodaje cveća od koje ostvaruje neznatne prihode. Tužilja na mesečnom nivou od redovnih prihoda ostvaruje samo socijalnu pomoć od oko 10.000,00 dinara, od čega samo na lekove troši oko 6.000,00 dinara. U takvoj materijalnoj situaciji povremeno joj novčano pomažu ćerke, ali njihova pomoć nije redovan izvor prihoda za tužilju niti se može tako tretirati. Sa druge strane, tuženi na mesečnom nivou ostvaruje prihod od oko 1.600 evra, od čega iznosom od 1.100 evra pokriva troškove života u inostranstvu. Upoređivanjem navedenih iznosa može se zaključiti da postoji očigledna disproporcija u mesečnim prihodima, koja uz ostale okolnosti slučaja opravdava odluku da tuženi doprinese izdržavanju tužilje u mesečnom iznosu od 15.000,00 dinara. Dosuđenjem ovog okolnostima primerenog iznosa u korist tužilje ne ugrožava se egzistencija tuženog niti je takva odluka očigledno nepravična po tuženog.

Sve napred navedeno ukazuje da je pobijana odluka zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava iz člana 151. stavovi 1. i 3. Porodičnog zakona, a prema kriterijumima iz člana 160. stavova 1, 2. i 3. istog zakona. Ovakvom odlukom poboljšava se teška imovinska pozicija tužilje na teret tuženog, u meri u kojoj to ne ugrožava njegovu egzistenciju, što je i smisao navedenih odredbi zakona. S druge strane, nema osnova da se tužilji dosudi veći iznos na ime izdržavanja jer bi tada, po oceni revizijskog suda, bila ugrožena egzistencija tuženog. Stoga je pravilno nižestepenim odlukama odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 15.000 dinara mesečno na ime izdržavanja do traženog iznos od 50.000,00 dinara kao previsoko postavljen, s obzirom na utvrđene potrebe tužilje kao poverioca izdržavanja i materijalne mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja. Bez potrebe za ponavljanjem, revizijski sud uvažava i druge razloge nižestepenih sudova koji opravdavaju odluku da se tužilji dosudi supružničko izdržavanje.

Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka primenom člana 207. Porodičnog zakona u vezi člana 165. stav 2. ZPP.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić