Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je sud pogrešno primenio odredbe člana 264. i člana 265. ZKP, čime suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP iako istu povredu ne numeriše. U obrazloženju podnetog zahteva branilac okrivljenog navodi da je prema odredbi člana 264. stav 1. ZKP propisana obaveza da okrivljeni koji bude oglašen krivim treba da nadoknadi troškove krivičnog postupka, ali da u konkretnom slučaju, kada je okrivljenom kao učiniocu izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja u zdravstvenoj ustanovi, jer je protivpravno delo učinio u stanju neuračunljivosti, zbog čega i nije oglašen krivim, s obzirom da neuračunljivost isključuje krivicu kao obavezan element krivičnog dela, prema stavu odbrane, okrivljeni kao učinilac nije mogao biti ni obavezan da plaća troškove krivičnog postupka, a prvostepeni sud je bio dužan da ispuni zahtev za naplatu troškova krivičnog postupka, kako su bili opredeljeni zahtevom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju K 511/21 od 23.09.2022. godine, prema okrivljenom AA na osnovu člana 81. stav 2. Krivičnog zakonika i člana 526. ZKP u vezi člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, te je, a s obzirom da okrivljeni AA nije oglašen krivim jer je protivpravno delo učinio u stanju neuračunljivosti, a neuračunljivost isključuje krivicu kao obavezan element krivičnog dela, odlučeno da troškovi nastali u predmetnom krivičnom postupku padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Nadalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je advokat Đura Blagojević u svojstvu branioca AA, podneo 05.12.2022. godine zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka koji je dopunio podneskom od 08.12.2022. godine, gde potražuje troškove postupka na ime nagrade za odbranu i preduzete procesne radnje, kao i troškove prevoza sopstvenim vozilom na relaciji Niš – Prokuplje za svaki dolazak pred sud, te da je odlučujući o troškovima postupka sud izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Prokuplju K 511/21 i utvrdio da je advokat Đura Blagojević, u svojstvu izabranog branioca, zastupao AA u postupku preduzimanja dokaznih radnji pred OJT Prokuplje u predmetu Kt 22/19, te na glavnom pretresu pred Osnovnim sudom u Prokuplju, počev od 27.08.2021. godine kada je izjavio žalbu protiv prvostepene presude, kao i da je punomoćje u ime AA potpisala njegova majka BB.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog advokata Đure Blagojevića na rešenje Osnovnog suda u Prokuplju K 511/21 od 14.12.2022. godine, kojim je odbijen kao neosnovan njegov zahtev koji se odnosi na nagradu za odbranu AA i naknadu troškova za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, Osnovni sud u Prokuplju je rešenjem Kv 26/23 od 02.08.2023. godine izjavljenu žalbu odbio kao neosnovanu uz obrazloženje da ne postoji zakonski osnov za isplatu troškova izabranog branioca iz budžetskih sredstava suda, imajući u vidu odredbe člana 265. stav 1, člana 261. stav 2. tačka 1) – 6) ZKP, kao i člana 264. Zakonika o krivičnom postupku.

U vezi sa prednjim, branilac okrivljenog je iste povrede zakona isticao i u žalbi izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Prokuplju K 511/21 od 14.12.2022. godine, pa Vrhovni sud prihvata kao pravilne razloge Osnovnog suda u Prokuplju date u obrazloženju rešenja tog suda Kv 26/23 od 02.08.2023. godine za ocenu tih žalbenih navoda kao neosnovanih (strana 2 pasus III) i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Naime, u predmetnom krivičnom postupku advokat Đura Blagojević, okrivljenom AA nije bio postavljen kao branilac po službenoj dužnosti, u kom slučaju bi, eventualno, nagrada i nužni izdaci branioca mogli biti isplaćeni iz budžetskih sredstava samo ako se utvrdi da bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on obavezan da izdržava, već izabrani branilac po punomoćju u spisima predmeta, te je u smislu člana 266. ZKP, nagradu i nužne izdatke branioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić