Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je snaha i supruga sina BB iz ... koja živi u porodičnoj kući – delu kuće u prizemlju, dok na prvom spratu živi tužena sa svojim suprugom i decom. Na potkrovlju kuće živi ćerka BB sa svojim ćerkama. Kritičnom prilikom (dana ...2022. godine) u dvorištu kuće u prisustvu veštaka VV koji je došao radi etažiranja objekta i deobe povodom ostavinske rasprave, došlo je do incidenta koji je započeo najpre između GG i tužene, kada je tužena uhvatila GG za kosu i oborila je ne zemlju, nakon čega je prišla BB, kako bi odbranila unuku GG. Zatim je tužena uhvatila za kosu BB i potom i nju spustila na zemlju, te ih je prisutni veštak razdvojio. Povodom ovog događaja tuženoj je izrečena hitna mera zabrane kontaktiranja i približavanja svekrvi BB u trajanju od 48 časova od strane MUP-a Policijske uprave Niš, koja je zatim produžena za još 30 dana. Kritičnom prilikom žrtva nasilja BB tužena su zadobile povrede zbog čega su se istog dana javile lekaru. Ocenom nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad u Nišu utvrđeno je da su međusobni porodični odnosi ozbiljno i trajno narušeni zbog nerealizovanih očekivanja u pogledu podele imovine nakon smrti supruga BB, te je procenjeno da postoji rizik od novih prijava koje potencijalno mogu da stvore novi krug nasilja, što se ubrzo i dogodilo po prijavi sestre DD protiv brata ĐĐ, supruga tužene. Mišljenje Centra je da je određivanje mere zabrane daljeg uznemiravanja BB celishodno, imajući u vidu njene godine, rizik od ponovljenog nasilja, a pre svega potrebu da se maloletna deca koja žive u porodičnoj kući zaštite od posrednog ili neposrednog izlaganja konfliktnim situacijama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev nalazeći da ponašanje tužene kritičnom prilikom prema svekrvi ima obeležja nasilja u porodici u smislu člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, te da izrečena mera zaštite predstavlja adekvatnu i svrsishodnu meru kojom se mogu stvoriti uslovi za pronalaženje rešenja i prevazilaženje nastale porodične situacije, odnosno za prevenciju ponavljanja nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti žrtve nasilja u porodici, ali i ostalih članova porodice kao posrednih žrtvi (maloletne dece tužene).

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je u stavu 1. propisano da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Pored toga, u članu 198. stav 1. navedenog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice, dok je u stavu 2. tačka 5. propisano da mera zaštite od nasilja u porodici jeste zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice, pri čemu se mere zaštite od nasilja mogu odrediti u trajanju od najviše godinu dana (stav 3.).

Sledom navedenog, nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice, za koje da bi bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet (trajnost takvog ponašanja), već je u određenim situacijama dovoljan i jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Pored toga, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice mora kvalifikovati kao drsko, bezobzirno, odnosno zlonamerno ponašanje. Komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja utvrđuje sud imajući u vidu sve objektivne i subjektivne, kao i specifične okolnosti svakog konkretnog slučaja. Ispoljeno ponašanje tužene u incidentu koji se dogodio 16.06.2022. godine, ima sva obeležja nasilja u porodici u odnosu na svekrvu BB, pa izricanje mere zaštite, zabranom daljeg uznemiravanja u trajanju od godinu dana predstavlja adekvatnu meru koja treba da obezbedi stvaranje uslova za iznalaženje rešenja u cilju prevazilaženja narušenih porodičnih odnosa i obezbedi žrtvi nasilja spokojstvo i uspostavljanje psihičke ravnoteže.

Suprotno navodima revizije ponašanje koje se kvalifikuje kao nasilje u porodici nije nužno i dugotrajno ponašanje koje dovodi žrtvu u podređeni položaj, već je dovoljan u određenim situacijama i jedan akt koji ima karakter nasilja u porodici. Bez uticaja su navodi revizije kojima se ukazuje da u konkretnom slučaju tužena nije ispoljila nasilje u porodici već se koristila svojim pravom na nužnu odbranu, naročito što se ni revizijskim navodima tužene ne spori da je upotrebila fizičku silu prema svojoj svekrvi BB, pri čemu je građansko-pravna zaštita od nasilja u porodici nezavisna od krivično-pravne odgovornosti, pa je pravilno prihvaćena data procena od strane Centra za socijalni rad da je određivanje mere zabrane daljeg uznemiravanja BB celishodno, imajući u vidu njene godine i rizik od ponovljenog nasilja. Zbog toga su kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić