U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Grad Bor, čiji je punomoćnik Zoran Pejčić, advokat iz ..., protiv tuženih Grada Bora, koga zastupa Gradski pravobranilac Grada Bora i „Serbia Zijin Copper“ d.o.o. Bor, čiji je punomoćnik Aleksandar Jokić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3422/21 od 10.02.2023. godine, u sednici održanoj dana 22.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3422/21 od 10.02.2023. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i odlučeno o parničnih troškovima.

ODBIJA SE zahtev tuženog „Serbia Zijin Copper“ d.o.o. Bor za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3422/21 od 10.02.2023. godine, na osnovu održane rasprave, ukinuta je presuda Višeg suda u Zaječaru P 26/20 od 19.08.2021. godine i presuđeno tako što je tuženi „Serbia Zijin Copper“ d.o.o. Bor, obavezan da tužiocu, solidarno sa tuženim Gradom Borom, a po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Zaječaru P 445/18 od 26.06.2020. godine, na ime naknade štete za uništenu drvnu masu na katastarskim parcelama br. .., .., .., .., .. i .., na mestu zvanom „BB“ u KO ..., isplati iznos od 61.939,00 dinara, na ime dozvole za priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu iznos od 175.000,00 dinara i na ime izrade projektne dokumentacije od strane „Drvozan Bor“ iznos od 117.000,00 dinara, sve ukupno 354.439,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.08.2021. godine do isplate; tuženi obavezani da tužiocu solidarno isplate na ime troškova pripreme terena iznos od 600.000,00 dinara i na ime naknade štete na navedenim katastarskim parcelama iznos od 1.062.006,00 dinara, ukupno 1.662.006,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.08.2021. godine do isplate; odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete na navedenim parcelama preko dosuđenog iznosa od 1.062.006,00 dinara do traženog iznosa od 6.018.578,00 dinara i zahtev za isplatu naknade za izvršene usluge od strane geometra u iznosu od 299.000,00 dinara; obavezani tuženi da tužiocu isplate na ime troškova postupka iznos od 345.594,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je tužbeni zahtev odbijen i odlučeno o parničnim troškovima, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga predviđenih u članu 407. stavu 1. tačkama 3. i 4. i stavu 2. ZPP.

Tuženi „Serbia Zijin Copper“ d.o.o. Bor je podneo odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao drugostepenu presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pred drugostepenim sudom učinjena neka od relativno bitnih povreda odredaba parničnog postupka koja bi uticala na zakonitost i pravilnost pobijane presude. Drugostepeni sud je u skladu sa članom 231. ZPP utvrdio sve relevantne činjenice, te na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio vlasnik katastarske parcele broj .. površine 1 ha 46 a 50 m2, šuma 5. klase, u KO ... . Tužilac je izvršio deobu i parcelaciju ove nepokretnosti u svrhu prodaje placeva, ali nije izvršio prenamenu zemljišta, tako da se ono i dalje vodi u javnoj knjizi kao šuma 5. klase. Sporne parcele, označene u izreci pobijane presude, nastale su navedenom deobom. U svrhu razvijanja turizma pored Borskog jezera, Opština Bor je duž cele parcele tužioca predvidela izgradnju pešačke i biciklističke staze, pa je 2016. godine angažovala drugotuženo privredno društvo, koje je izvelo građevinske radove na izgradnji navedene staze. Radovi su izvedeni bez projekta i nadozora, a nakon njihovog okončanja došlo je do denivelacije terena i obrušavanja zemljišta na sporne parcele tužioca. Za slučaj da se izgrađena staza uredi, svaka parcela bi imala izlaz na javnu površinu i ispunjavala bi uslove za izdavanje građevinskih dozvola. Pre izvođenja radova na izgradnji biciklističke i pešačke staze vrednost 1m2 spornih parcela bila je 20 evra, a nakon izvedenih radova 17 evra, koja razlika za ukupnu površinu ovih parcela od 30 a 11 m2 iznosi 1.062.006,00 dinara.

Odluku o neosnovanosti zahteva za naknadu štete preko umanjenja tržišne vrednosti parcela tužioca od 1.062.006,00 dinara do ukupne tržišne vrednosti ovih parcela od 6.018.578,00 dinara, drugostepeni sud zasniva na odredbama člana 154. stav 1. i 207. Zakona o obligacionim odnosima. Po stanovištu drugostepenog suda, tužiocu pripada novčani iznos u visini umanjenja tržišne vrednosti parcela u odnosu na stanje koje je postojalo pre izvođenja građevinskih radova, ali ne i sporni iznos koji on može ostvariti na tržištu njihovom prodajom. Zahtev za isplatu iznosa od 299.000,00 dinara, koji je postavljen na ime učinjenog izdataka izrade skice za parcelaciju od strane „Geopremera“ Bor, odbijen je iz razloga što tužilac nije pružio dokaze da je takav izdatak imao.

Razloge na kojima je drugostepeni sud zasnovao presudu u celosti prihvata i Vrhovni sud.

Činjenično je utvrđeno da je pre izvođenja građevinskih radova na izgradnji pešačke i biciklističke staze vrednost 1m2 zemljišta tužioca na tržištu iznosila 20 evra, što je potvrđeno revizijskim navodom da se u ovoj zoni tržišna cena zemljišta sada kreće 2.000 evra po aru (100 m2). Činjenično je razjašnjeno da je tužilac, kao vlasnik izvršio parcelaciju svoje prvobitne parcele površine 1 ha 46 a 50 m2, ali ne i da je izvršio prenamenu šumskog zemljišta u građevinsko, odnosno da su parcele koje je on formirao ispunjavale uslove za građevinske parcele, sa pristupom javnoj površini. Nakon izgradnje staze i obrušavanja terena tržišna vrednost parcela je 17 evra po 1 m2. Tužilac nije pružio dokaze da prema sadašnjem stanju nepokretnosti one imaju neku drugu, a ne tržišnu vrednost koju je sud utvrdio na osnovu nalaza veštaka.

Pravilno je odbijen i deo zahteva za naknadu štete u iznosu od 299.000,00 dinara, koji je tužilac postavio sa navodom da je ovaj iznos izdvojio za izradu skice za parcelaciju, pošto dokaze na ovu tvrdnju nije pružio.

Vrhovni sud u svemu podržava i razloge drugostepenog suda za odluku o troškovima postupka, koji su tužiocu priznati srazmerno uspehu u sporu prema odredbama članova 165. stav 2, 153. stav 2. i 154. ZPP.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za odluku ovog suda, pa je odbijen zahtev drugotuženog za naknadu troškova revizijskog postupka na osnovu člana 165. stav 1. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić