U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Milene Rašić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika u produženom trajanju, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Emila Turkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K. br. 45/22 od 10.06.2022. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 199/22 od 06.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 23.01.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Emila Turkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K. br. 45/22 od 10.06.2022. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 199/22 od 06.10.2023. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9 i člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici K. br. 45/22 od 10.06.2022. godine okrivljeni AA, pored okrivljenog BB, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ u produženom trajanju i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko novčanu kaznu u ostavljenom roku ne plati, sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom odučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 199/22 od 06.10.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih i presuda Osnovnog suda u Sjenici K. br. 45/22 od 10.06.2022. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Emil Turković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupku ili na suđenje prvostepenom ili višem sudu, ali pred potpuno izmenjenim većem.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi da je sud učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na taj način što je proširio „tužbeni zahtev i doneo odluku mimo tužbenog zahteva“, obzirom da je okrivljene oglasio krivim zbog krivičnog dela u produženom trajanju, a u toku postupka je izveo dokaze samo za štetni događaj koji se odigrao dana 26.11.2021. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na isto krivično dela - krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ u produženom trajanju.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo, imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenog sva bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci pobijane pravnosnažne presude, odnosno da je dispozitiv privatne tužbe privatnog tužioca VV od 25.02.2022. godine identičan sa izrekom pravnosnažne presude - Osnovnog suda u Sjenici K. br. 45/22 od 10.06.2022. godine.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude identičan sa činjeničnim opisom iz dispozitiva optužnog akta privatnog tužioca, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodima da je prvostepeni sud kod odmeravanja i donošenja odluke o visini i vrsti kazne, uzeo kao otežavajuću okolnost da su okrivljeni krivično delo izvršili u produženom trajanju. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je ovakav stav pogrešan, a što je utvrdio i Viši sud u Novom Pazaru u drugostepenoj presudi, navodeći da je prvostepeni sud pogrešno uzeo u obzir kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenih to što su delo izvršili u produženom trajanju.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud, ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je prvostepeni sud kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenih našao da su delo izvršili u produženom trajanju i da je ta otežavajuća okolnost bila predmet ocene suda (uzeta u obzir), prilikom odmeravanja vrste i visine kazne, u odnosu na okrivljene. Međutim, stoji i činjenica da je drugostepeni sud u postupku po žalbi navedeno otklonio, kada je konstatovao na strani četiri obrazloženja presude da je prvostepeni sud pogrešno uzeo u obzir kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenih to što su delo izvršili u produženom trajanju.

Imajući u vidu konkretnu krivično-procesnu situaciju, odnosno da prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, kao otežavajuća okolnost, nije uzeta da je delo izvršio u produženom trajanju (strana četiri obrazloženja drugostepene presude), to pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a kako to pogrešno ukazuje branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na pogršeno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, a vezano za dokaze koji su izvođeni u toku dokaznog postupka pred prvostepenim sudom, jer po stavu odbrane, dokazi koje je sud izveo se odnose samo na jedan dan štetnog događaja – 26.11.2021. godine, dok za ostale dane i mesece, koji su okrivljenom stavljeni na teret, sud nije izveo dokaze, niti isti postoje.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima okrivljenog u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, pa je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljenog, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić