Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena-protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene-protivtužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Tužena smatra da je drugostepeni sud morao zakazati raspravu i sam pravilno i potpuno utvrditi mesečni iznos za zadovoljenje potreba mal. deteta. Zakazivanje rasprave pred drugostepenim sudom je u domenu odlučivanja veća drugostepenog suda, kada oceni da je radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja potrebno ponoviti već izvedene dokaze, ili dokaze koje je odbio da izvede prvostepeni sud. U konkretnom slučaju odluka, drugostepenog suda zasnovana je na činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka iz koga je drugostepeni sud izveo činjenično pravni zaključak i primenom odredaba materijalnog prava doneo odluku o izjavljenim žalbama stranaka, pa nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi čl. 383. stav 4. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su sklopile brak 05.08.2000. godine u Novom Sadu i imaju dvoje zajedničke dece, GG rođenog ... godine i mal. VV, rođenu ... godine. Brak je razveden presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 301/21 od 14.06.2021. godine i mal. VV poverena tuženoj na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način održavanja ličnih odnosa tužioca sa mal. detetom i tužilac je obavezan da na ime doprinosa dečijem izdržavanju plaća mesečno iznos od 30.000,00 dinara. Presuda je u tom delu potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 409/21 od 23.09.2021. godine, a ukinuta u pobijanom odbijajućem delu odluke koji se odnosi na visinu doprinosa za izdržavanje za iznos od još 60.000,00 dinara i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Tužilac je rođen ... godine u ... . Zaposlen je kao ... u ... „...“. Ostvaruje zaradu od 150.000,00 do 200.000,00 dinara. U septembru 20... godine se preselio iz porodične kuće u trosoban stan od 81 m2, u ulici ... broj ..., u ..., koji je zajedničko vlasništvo supružnika, u kom živi sam. Troškovi režije u ovom stanu iznose mesečno 15.000,00 do 20.000,00 dinara. Tužilac vozi automobil marke ... i za gorivo na mesečnom nivou izdvaja oko 20.000,00 dinara. Dodatno za vozilo godišnje izdvaja za registraciju i servis još oko 60.000,00 dinara. Tužilac odlazi u teretanu tri puta u toku nedelje, što plaća 2.800,00 dinara.

Tužena je rođena ... godine u ... . Zaposlena je kao ... u ... i ostvaruje zaradu od 63.000,00 dinara. Ostvaruje prihode i po osnovu dodatnog rada od ... koji mesečno iznose od 15.000,00 do 20.000,00 dinara. Stanuje sa dvoje dece u kući u ..., površine oko 200 m2, koja je posebna imovina tužioca. Troškovi režije ove kuće iznose mesečno za gas 30.000,00 dinara, za struju 15.000,00 dinara, za informatiku 10.000,00 do 15.000,00 dinara, za održavanja kuće i bazena 10.000,00 do 20.000,00 dinara, za hranu za pse 10.000,00 do 15.000,00 dinara. Tuženoj su u međuvremenu preminuli roditelji, te su iza njih ostala dva stana u ... od 30m2 i 40 m2. Izdaje u zakup dva stana u ... za zakupninu od po 150 evra, koji predstavljaju posebnu imovinu tužioca, ali koje joj je tužilac dao da ih koristi. Sin parničnih stranaka GG je student ... godine Fakulteta za ... „...“, a mal. VV je učenica ... razreda srednje škole.

U toku trajanja bračne zajednice, parnične stranke su zajednički stekle imovinu u ..., i to stan u ulici ... broj ..., površine 81 m2, stan u ulici ... broj ..., površine 124 m2, automobil marke … 20... godina proizvodnje, automobil marke ... 20... godina proizvodnje, automobil marke ... 20... godina proizvodnje, čamac ... ... 20... godina proizvodnje, više slika, predmete pokućstva i ušteđeni novac. Nepokretnosti koje je tužilac dobio na poklon od roditelja su kuća u ... broj ..., dva stana u ulici ... broj ... u ... površine 31 i 29 m2, kao i stan u ulici ... broj ... u ... . U toku je postupak povodom podele bračne sutekovine između stranaka. Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u toku je postupak u predmetu P 9469/21 radi iseljenja tužene iz kuće u ulici ... . Na imenu tužioca vodi se sef i prema njegovim rečima tužena može uzeti sve što se u njemu nalazi dok u banci ima ... evra, što smatra da je njegova posebna imovina, dok u „...“ ima još 6.000 evra, što smatra da je njihova zajednička imovina.

Prema navodima stranaka mal. VV ide sa ocem na letovanje i zimovanje, pa da je tako sa njim bila na ... i na skijanju na ... . Otac je decu vodio i na vikende u ... prošle godine, a pored navedenih putovanja on sam nije putovao izuzev poslovno, dok tužena samostalno putuje, avionom je putovala za ... gde je boravila 6 nedelja, a bila je i u u ... . Prema iskazu tužioca majka deci ne daje novac, već alimentaciju troši na sebe. Tužilac na ime troškova izdržavanja za GG mesečno na račun uplaćuje 30.000,00 dinara, a ukoliko mu još nešto zatreba uplati mu još u proseku 15.000,00 do 20.000,00 dinara. Tužilac je platio školarinu za GG koji pohađa privatni fakultet u visini od 188.000,00 dinara. GG vozi automobil marke ..., a troškove održavanja vozila snosi otac, u koje ulazi servisiranje, gorivo i registracija. Što se tiče ishrane dece, roditelji u tome učestvuju podjedanko. Tužilac novac daje deci pri susretima, takođe im kupuje garderobu i sve što im je potrebno. Sa decom održava kontakte svakodnevno, tako što se čuju, a vide se svakog drugog dana. Maloletna VV često prespava kod oca. Pored alimentacije od 30.000,00 dinara koju uplaćuje na račun tuženoj (prema pravnosnažnoj presudi od 14.06.2021. godine) on ima i druge troškove za maloletno dete jer joj kupuje garderobu, knjige, daje novac za džeparac. Po mišljenju tužioca potrebe maloletne VV na mesečnom nivou iznose 50.000,00 do 55.000,00 dinara. Potrebe maloletne VV po navodima tužene na mesečnom nivou iznose 180.000,00 dinara (za telefon 4.000,00 dinara, za knjige 16.000,00 dinara, za sveske, rečnike isl. 4.000,00 – 5.000,00 dinara, za privatne časove 16.000,00 dinara, za užinu od 4.000,00 do 6.000,00 dinara, za kozmetiku 2.000,00 do 4.000,00 dinara, za apoteku, laboratorije isl. 12.000,00 dinara mesečno, za patike dva puta po 8.000,00 dinara, zavisi od godišnjeg doba, za odeću oko 10.000,00 dinara, za masaže vrata 6.000,00 dinara, za rođendane 4.000,00 do 6.000,00 dinara mesečno). Maloletna VV je ove godine išla na zimovanje sa drugaricom i njenim roditeljima što je iznosilo 110.000,00 dinara. Prema navodima tužene troškove izdržavanja za oba deteta snosi ona, a sa njima živi i GG devojka.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Imajući u vidu da roditelji različito opredeljuju mesečne potrebe maloletne VV, kao i da po iskazima stranaka dete želi da živi sa oba roditelja, odnosno da podjednako provodi vreme sa ocem i majkom, pravilno je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje primenio materijalno pravo iz odredbi čl. 160, 162. i 163. Porodičnog zakona i ocenio da je iznos od 15.000,00 dinara, uz iznos od 30.000,00 dinara, koji je na ime doprinosa tužioca u izdržavanju mal. VV dosuđen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 301/21 od 14.06.2021. godine (ukupno 45.000,00 dinara) adekvatan za zadovoljenje dela potreba mal. VV na mesečnom nivou, a da će u preostalom delu doprinosom majke, u smislu člana 154. Porodičnog zakona, potrebe mal. deteta biti podmirene u potpunosti.

Neosnovano se revizijom tužene ukazuje da su ispunjeni uslovi da se doprinos tužioca izdržavanju mal. deteta utvrdi u većem mesečnom iznosu od iznosa na koji je tužilac obavezan.

Drugostepeni sud je cenio sve okolnosti na strani mal. deteta kao poverioca i oba roditelja kao dužnika izdržavanja, koje su od značaja za ocenu mogućnosti svakog od roditelja da doprinosi izdržavanju svog mal. deteta, pa kako je takva ocena zasnovana na savesnoj i brižljivoj oceni svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine, što je vidljivo iz obrazloženja pobijane odluke, po oceni Vrhovnog suda, iznos od ukupno 45.000,00 dinara na koji je tužilac obavezan prvobitno pravnosnažno donetom i pobijanom presudom nije prenisko određen, već je adekvatan da mal. detetu omogući nivo životnog standarda kakav uživa tužilac kao dužnik izdržavanja, imajući u vidu visinu prihoda i rashoda tužioca kao jednakog dužnika izdržavanja, ali i utvrđenu činjenicu da tužilac pored alimentacije daje detetu novac pri susretima, kupuje garderobu i vodi je na putovanja. Treba imati u vidu i minimalnu sumu izdržavanja koja se koristi kao korektiv prilikom određivanja realnih potreba primaoca izdržavanja, a koju određuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i materijalno stanje tužene kao drugog obveznika izdržavanja, prihode koje ostvaruje radom i od izdavanja dva stana koji su posebna imovina tužioca, kao i činjenicu da živi u kući koja je posebna imovina tužioca.

U kontekstu svega navedenog, kako je tužilac pokazao spremnost da i pored utvrđene obaveze izdržavanja mal. detetu pruži i obezbedi zadovoljenje i drugih potreba koje prevazilaze redovne i realne potrebe mal. dete tog uzrasta, udovoljenje zahtevu u većem iznosu od dosuđenog ne bi bilo u skladu sa kriterijumima propisanim Porodičnim zakonom, već bi došlo do nesrazmerno većeg prevaljivanja tereta obaveza izdržavanja deteta sa jednog roditelja na drugog, konkretno sa majke na oca, iako su oni jednaki obveznici izdržavanja. Pri tom, tužena je zdrava, radno sposobna, pa je s obzirom na to u obavezi da se na svaki način radno angažuje radi ostvarivanja materijalnih sredstava kojima će doprinositi zadovoljavanju drugih potreba mal. deteta.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi, pa je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić