Na osnovu odredbe člana 89a Krivičnog zakonika okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja oštećenoj BB i oštećenom VV, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja i rada oštećenih na udaljenosti manjoj od 30 metara i zabrana daljeg uznemiravanja oštećenih odnosno dalja komunikacija sa oštećenima, u trajanju od 3 godine računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme provedeno u zatvoru, ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 7.000,00 dinara, OJT u Paraćinu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 19.772,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, te da plati sudu, kao i oštećenima iznos na ime troškova krivičnog postupka, o čijoj će visini biti odlučeno posebnim rešenjem nakon pravnosnažnosti presude, a oštećeni su, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 141/23 od 16.11.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Šeperac, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog navodi da se u radnjama okrivljenog AA, preduzetim dana 13.05.2021. godine, ne stiču obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. Stav 1. Krivičnog zakonika, obzirom da pretnja upućena oštećenom VV tom prilikom, ne predstavlja ugrožavanje sigurnosti oštećenog, jer je ista uslovljena budućim neizvesnim ponašanjem oštećenog, zbog čega ne može biti stvarna.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tome je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa radnje produženog krivičnog dela iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, datog u optužnom aktu Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu Kt 331 /21 od 11.02.2022. godine i utvrđenog u izreci prvostepene presude, i to da je okrivljeni AA „ Dana 3.05.2021. godine... pretnjom da će napasti na život oštećenog VV ugrozio njegovu sigurnost, tako što mu je uputio pretnju: „Je li dečko, majmune, da mi se skloniš od dece jer ću i ruke i noge da ti polomim, jel znaš nakazo, retardu smrdljivi“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika za koje je on, pored ostalog, optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Po nalaženju Vrhovnog suda, ovako upućene pretnje okrivljenog se ne mogu smatrati uslovnim, kako to neosnovano u zahtevu navodi branilac okrivljenog, već predstavljaju neposrednu pretnju napadom na život i telo oštećenog. Ovo sa razloga što je okrivljeni kritičnom prilikom oštećenom uputio ozbiljnu, direktnu i konkretnu pretnju da će napasti na njegov život i telo, bez ikakvog uslova, a koja je nesumnjivo kod oštećenog stvorila osećaj straha i ugroženosti za sopstveni život odnosno telesni integritet, a što je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje radnje predmetnog krivičnog dela.

Pored ovoga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na iskazima svedoka oštećenih datim na zapisnicima pred OJT u Paraćinu, a koji zapisnici su sačinjeni suprotno članu 300. stav 1. i 6. ZKP, jer je javni tužilac ove svedoke ispitao u odsustvu okrivljenog, koji u ovoj fazi postupka nije imao branioca i kome nije upućen poziv i obaveštenje o vremenu i mestu ispitivanja svedoka, niti je postojalo odobrenje sudije za prethodni postupak da se navedeni svedoci ispitaju bez prisustva okrivljenog, na koji način je, prema stavu odbrane okrivljenom uskraćeno pravo na ispitivanje svedoka. Stoga zapisnici o ispitivanju ovih svedoka predstavljaju nezakonite dokaze u smislu odredbe člana 16. stav 1. u vezi člana 84. ZKP. Obrazlažući navedenu povredu, branilac ukazuje na stav tada Vrhovnog kasacionog suda izražen u presudama Kzz 1217/2017 od 07.12.2017. godine i Kzz 334/2019 od 09.04.2019. godine, a koji stav se, po stavu odbrane, može primeniti i u konkretnom slučaju.

I ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Istovetne navode, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je, ocenjujući ove navode žalbe neosnovanim, u svojoj presudi, na strani 3., u drugom pasusu, izneo jasne i dovoljne razloge zbog kojih nalazi da prvostepena presuda nije zasnovana na nezakonitim dokazima, koje razloge ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne i na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

I po oceni ovoga suda, kada se ima u vidu da su svedoci oštećeni BB i VV ispitani na glavnom pretresu održanom dana 04.04.2022. godine i 07.03.2023. godine, u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca, kojom prilikom su izneli sva svoja saznanja o događajima u smislu njihove zakonske obaveze, a u okviru svedočenja i ostali pri iskazima datim pred OJT u Paraćinu, a okrivljenom i braniocu data mogućnost da postavljaju pitanja oštećenima i stavljaju primedbe na njihove iskaze, to je očigledno da je pravnosnažna presuda zasnovana na iskazima oštećenih sa glavnog pretresa, čiji sastavni deo su i njihovi iskazi dati pred OJT u Paraćinu, kako su ocenili i prvostepeni i drugostepeni sud, te se suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pobijane presude ne zasnivaju na nezakonitim dokazima.

Pored iznetog, Vrhovni sud nalazi da se u predmetima tada Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1217/2017 od 07.12.2017. godine i Kzz 334/2019 od 09.04.2019. godine, na koje se branilac poziva u ovom predmetu, ne radi o istim procesnopravnim situacijama, imajući u vidu da je u ovom postupku, postojao predlog svih učesnika u postupku pa i branioca okrivljenog da se pročitaju iskazi oštećenih sa glavnog pretresa, koju mogućnost je prvostepeni sud iskoristio pa se ne može govoriti o nezakonitom postupanju u izvođenju dokaza na glavnom pretresu.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da neosnovano branilac okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                        Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić