.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4530/2023
09.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Vujović, advokat iz ..., protiv tuženog poljoprivrednog preduzeća „Ratar“ d.o.o. iz Jaše Tomića, čiji je punomoćnik Štefanija Pacek, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1323/22 od 15.09.2022. godine, u sednici održanoj 09.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1323/22 od 15.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1323/22 od 15.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1653/20 od 17.03.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac stekao pravo svojine na parceli broj .., livada treće klase u površini od 43 ara, 82m², upisanoj u listu nepokretnosti broj .. KO ..., pa je obavezan tuženi da je dužan trpeti uknjižbu vlasništva u korist tužioca u javnoj evidenciji. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 48.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1323/22 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1653/20 od 17.03.2022. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana primena materijalnog prava u pobijanoj presudi, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i interesa ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava. Predmet tražene pravne zaštite je sticanje prava svojine na nepokretnosti održajem. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje u ovom konkretnom predmetu. Tuženi se poziva na sentencu iz presude VKS Rev 2558/20 od 08.04.2021. godine, ali to nije od značaja za rešenje ove pravne stvari, jer je činjenično-pravna situacija u toj odluci drugačija, pa stoga nisu ispunjeni uslovi da se u ovom slučaju dozvoli posebna revizija radi ujednačavanja sudske prakse.
Imajući u vidu iznete razloge, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. tačka 5. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Shodno odredbi člana 403. stav 2. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja prava svojine tužilac je podneo 12.11.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 50.000,00 dinara. Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijenog dela presude ne dostiže zahtevani revizijski cenzus (40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti), sledi da je revizija tuženog nedozvoljena.
U skladu sa iznetim, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
