Protiv stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno su izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao odluku u pobijanom delu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), pa je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanje revidenta na povredu odredbe člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP je bez uticaja s obzirom da ova bitna povreda ne predstavlja revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Ministarstva za telekomunikacije i informisanje od 26.01.2009. godine, koje je doneto u postupku inspekcijskog nadzora, tužiocu i odgovornom licu AA, zabranjeno je obavljanje poštanskih usluga i naloženo je da odmah po prijemu tog rešenja obustavi prijem, prenos i uručenje poštanskih pošiljaka do pribavljanja dozvole nadležnog organa. Rešenje stupa na snagu odmah a žalba na rešenje ne odlaže njegovo izvršenje. Navedeno rešenje potvrđeno je rešenjem Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo od 10.02.2009. godine. Presudom Upravnog suda od 07.10.2010. godine, tužbe tužioca i AA su uvažene i poništeno je drugostepeno rešenje od 10.02.2009. godine, nakon čega je rešenjem drugostepenog organa od 29.11.2010. godine ponovo odlučeno o žalbi tužioca tako što je žalba odbijena i potvrđeno prvostepeno rešenje od 26.01.2009. godine. Presudom Upravnog suda od 26.09.2012. godine, uvažena je tužba tužioca, poništeno je rešenje od 29.11.2010. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Drugostepeni organ je rešenjem od 25.10.2012. godine poništio rešenje inspektora za poštanske usluge od 26.01.2009. godine i predmet je vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. Inspektor za poštanske usluge izvršio je 12.12.2012. godine inspekcijski pregled tužioca i sačinio zapisnik u kom je konstatovano da je od dana dobijanja rešenja od 26.01.2009. godine do 12.12.2012. godine zabrana poštovana i delatnost nije obavljana, kao i da se delatnost sada obavlja u okviru firme YU-PD Express”. Rešenjem inspektora za poštanske usluge od 29.08.2013. godine naloženo je tužiocu da po prijemu rešenja obustavi prijem, prenos i uručenje poštanskih pošiljaka privremeno, do pribavljanja dozvole nadležnog organa, a rešenjem Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija od 15.10.2013. godine izmenjeno je prvostepeno rešenje, te je naloženo Privrednom društvu „Daily Express”, da odmah po prijemu tog rešenja obustavi prijem, prenos i uručenje poštanskih pošiljaka privremeno, a najduže do 60 dana od prijema tog rešenja, dok je u ostalom delu odbijena žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje od 29.08.2013. godine. U periodu od 29.01.2009. godine do 31.03.2009. godine, tužilac je sporazumno raskinuo ugovore o radu sa 162 zaposlena, sve zaposlene radnike odjavio je sa osiguranja, isplatio im zarade i pripadajuće poreze i doprinose, kako na teret zaposlenih, tako i na teret poslodavca, isplativši ukupno 28.493.393,50 dinara, što revalorizovano rastom cena na malo na dan 31.05.2013. godine (dan veštačenja) iznosi 40.929.957,49 dinara. Vlasnica „Daily Express” ubrzo nakon prestanka obavljanja delatnosti, otkupila je udeo u Privrednom društvu „YU-PD Express“, tako da je u okviru tog novog privrednog društva nastavila da obavlja delatnost, zaposlivši sve radnike koji su ranije radili kod tužioca. Tokom postupka došlo do je do promene naziva tužioca u „Daily Invest“ d.o.o.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u pobijanom delu usvojili tužbeni zahtev zaključivši da u smislu odredbi člana 154, 155. i 172. Zakona o obligacionim odnosima, postoji odgovornost tužene za materijalnu štetu koju je tužilac pretrpeo donošenjem rešenja tužene od 26.01.2009. godine, na osnovu kojeg je tužiocu izrečena zabrana privremenog obavljanja poštanskih usluga. Ovo stoga, što u trenutku donošenja tog rešenja nije postojala mogućnost da se tužilac obrati nadležnom organu radi dobijanja dozvole za obavljanje poštanskih usluga u smislu odredbi Zakona o poštanskim uslugama, pa nalog iz navedenog rešenja za pribavljanje dozvole nije mogao objektivno da se izvrši, jer nisu postojali organi kome se zahtev upućuje, niti organi koji o zahtevu odlučuju. Doprinosa tužioca šteti nema, jer je preduzeo sve što je bilo u njegovoj mogućnosti da šteta bude što manja. Blagovremeno je raskinuo ugovore o radu sa zaposlenima, kako se ne bi stvarali dodatni troškovi, a nije imao interes da obavlja pojedine tehnološke procese iz domena univerzalne poštanske usluge koji se ogledaju u heftanju papira, lepljenja koverti, pranja vozila, za račun Javnog poštanskog operatera, niti bi „Pošta Srbije“ dozvolila da u svoje poslove uvede bilo koje drugo pravno lice koje obavlja poslove za njih, naročito lice koje nema izdatu dozvolu za obavljanje poštanskih usluga.

Po oceni Vrhovog suda, navedeni zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti kao pravilan, jer zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno.

Zakonom o poštanskim uslugama („Službeni glasnik RS“, br. 18/05), propisano je da poštanski operator obavlja poštanske usluge na osnovu dozvole (član 78); da se zahtev za dodelu dozvole podnosi na obrascu koji propisuje Agencija (član 80. stav 2.); da je Agencija dužna da o urednom zahtevu za dodelu dozvole odluči u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva (član 81. stav 1); da su poštanski operatori, koji u vreme stupanja na snagu zakona, obavljaju poštanske usluge, obavezni da usklade svoje poslovanje i obavljanje delatnosti u oblasti poštanskih usluga sa odredbama tog zakona u roku od 1 godine od dana izbora članova Saveta Agencije, te da zahtev za izdavanje licence, odnosno odobrenja za obavljanje poštanskih usluga poštanski operatori iz stava 1. tog člana mogu podneti u roku od 3 dana od dana izvora Saveta Agencije (član 104. stav 1. i 2); Agencija izdaje dozvolu domaćim i stranim licima, a da su vrste dozvole: odobrenje i licenca.

U okviru prelaznih i završnih odredbi u članu 100. zakona, propisano je da Vlada podnosi Narodnoj skupštini predlog za izbor članova Saveta Agencije u roku od trideset dana od dana stupanja na snagu zakona, a članom 101. da će se Savet Agencije konstituisati u roku od 45 dana od dana izbora članova.

Zakonom o obligacionim odnosima i to odredbom člana 192., propisano je da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu (stav 1); kada je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja (stav 2).

U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da postoji odgovornost tužene za štetu koju je tužilac pretrpeo, dajući za to jasne razloge. Međutim, prilikom ocene doprinosa tužioca u smislu odredbe člana 192. Zakona o obligacionim odnosima, nižestepeni sudovi su zaključili da doprinosa nema,ceneći taj doprinos samo u smislu smanjenja štete, a s obzirom na to da je tužilac uradio sve kako bi šteta bila minimalna i to tako što je zaposlene sveo na minimum, a ostale zaposlene otpustio donevši rešenje o otkazu ugovora o radu, sve ovo kod činjenice da dozvolu za obavljanje delatnosti nije mogao da pribavi.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi nisu cenili prigovor podeljene odgovornosti u sklopu svih okolnosti konkretnog slučaja, odnosno nije cenjen njegov doprinos nastanku štete. Naime, tužilac je otpočeo obavljanje poštanske delatnosti bez prethodno pribavljene dozvole za rad, a čije pribavljanje je Zakon o poštanskim uslugama, važeći u tom trenutku, predviđao kao uslov za nove operatore.

Imajući u vidu da je na ovaj način, zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP ukinuo nižestepene odluke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje odlučivši kao u stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku. Prilikom određivanja visine štete, imaće u vidu i da je sudski veštak izvršio revalorizaciju štete do dana davanja nalaza i mišljenja, te da je tužbeni zahtev postavljen u visini tog revalorizovanog iznosa, a nižestepeni sudovi nisu dali razloge zbog čega usvajaju tako postavljeni tužbeni zahtev, imajući u vidu da se radi o potraživanju stvarne štete.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković