Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija. Predmet spora je zahtev tužioca za naknadu materijalne štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu 3. te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna. Redovni sudovi u sporovima za naknadu imovinske štete, nastale zbog potpunog ili delimičnog neizmirenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizmirena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, slede pravne stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama Ustavnog suda. Primenom stavova tih sudova uspostavljena je odgovornost Republike Srbije za obaveze privrednih društava koja ne uživaju dovoljnu institucionalnu i operativnu nezavisnost od države, i to bez utvrđivanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale štete. Taj stav sadržan je i u Zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, donetog u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja SPP 6/2016, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o novčanom obeštećenju zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St. 4155/2010, a koja povreda je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St. 726/21 od 26.02.2021. godine. Zaključkom stečajnog suda utvrđeno je tužiočevo potraživanje iz radnog odnosa sa stečajnim dužnikom, sa većinskim državnim kapitalom, u visini glavnog duga u iznosu od 56.289,00 dinara i zateznom kamatom na glavni dug obračunate do otvaranja stečajnog postupka u iznosu od 5.546,88 dinara. Kada se ima u vidu navedeno, to sledi da tužena odgovara za štetu u smislu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, jer tužilac, bez svoje krivice nije naplatio novčano potraživanje iz radnog odnosa od stečajnog dužnika, a pravnosnažnim rešenjem utvrđeno je da je tužiocu u stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Stoga u ovom sporu nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, zbog čega je Vrhovni sud, na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.09.2021. godine sa zahtevom za naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od 61.835,88 dinara.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stavom 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se radi o sporu male vrednosti, to je revizija tužene nedozvoljena.

Sa napred navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković