Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u smislu člana 4058. i 441. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bez uticaja je ukazivanje na bitnu povredu odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, s obzirom da ova povreda ne predstavlja revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme radila kod tuženog u periodu od 03.04.2017. godine do 15.04.2019. godine, s tim da je poslednji ugovor o radu zaključen 11.10.2017. godine na period od 18 meseci, počev od 16.10.2017. godine do 15.04.2019. godine. Po svim ugovorima tužilja je obavljala poslove ... stambeno – poslovnog prostora. Rešenjem tuženog od 15.04.2019. godine, usled isteka roka za koji je zanovan radni odnos na određeno vreme, tužilji je prestao radni odnos.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je na osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, radom u trajanju dužem od 24 meseca na istim poslovima, koji su sistematizovani aktom poslodavca i obavljaju se stalno i kontinuirano u okviru delatnosti poslodavca, došlo do preobražaja radnog odnosa tužilje u radni odnos na neodređeno vreme. Stoga je, primenom odredbe člana 37. stav 2. i 6. Zakona o radu, usvojio tužbeni zahtev tužilje Po stanovištu tog suda, odredbe Zakona o budžetskom sistemu, koji je bio u primeni, a kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, u odnosu na odredbe Zakona o radu, kojima po sili zakona nastupa preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme usled ispunjenosti uslova za preobražaj, mogu biti lex specialis jedino u slučaju da nastupelom pretpostavkom preobražaja radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme dolazi do povećanja broja zaposlenih na neodređeno vreme preko maksimalno utvrđenog broja, što nije u konkretnom slučaju. Shodno tome, prvostepeni sud je rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa od 12.04.2019. godine poništio kao nezakonito, upravo kao posledicu preobražaja radnog odnosa i dalje u smislu člana 191. Zakona o radu obavezao tuženog da tužilju vrati na rad.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, preinačio prvostepenu presudu i primenom odredbi člana 105. i člana 27e stav 34. i 35. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09... 95/18), zaključio da tužbeni zahtev tužilje nije osnovan.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda, zasnovano na odredbama Zakona o budžetskom sistemu, prihvata i revizijski sud.

Tuženi je, saglasno članu 2. stav 1. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09 sa kasnijim izmenama i dopunama), korisnik javnih sredstava, zbog čega se na njega primenjuju odredbe tog zakona.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 108 od 06.12.2013. godine) u članu 27e dodati su stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnovati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, osim ako postoji saglasnost tela vlade, na predlog drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Primena navedene odredbe je novelama Zakona o budžetskom sistemu produžavana, tako da korisnici javnih sredstava nisu mogli zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine.

Odredbom člana 105. navedenog zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa tim zakonom, primenjuju se odrebe tog zakona. Zato se odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je korisnicima javnih sredstava zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta (osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog tela Vlade), prema odredbama Zakona o radu, nalaze u odnosu posebnog i opšteg zakona i derogiraju primenu člana 37. Zakona o radu kojim je uređen preobražaj radnog odnosa i prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Sledom izloženog, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. I po stanovištu Vrhovnog suda, tužilja nije mogla zasnovati radni odnos na neodređeno vreme, jer je u vreme kada je stupila na rad i u vreme kada je istekao rok iz člana 37. stav 2. Zakona o radu, na snazi bila odredba člana 27e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu, kojom je tuženom bilo zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima. Označena odredba Zakona o budžetskom sistemu, po pravilu da poseban zakon derogira opšti zakon, isključuje primenu člana 37. Zakona o radu, s tim što nema uslova za izuzetak predviđen stavom 35. navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu, jer ne postoji saglasnost nadležnog tela Vlade za zasnivanje radnog odnosa.

Stoga se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je odluka o troškovima postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153, 154. i 163. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković