.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 816/2024
03.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Ristevski, advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, Ogranak „TENT“ Beograd – Obrenovac, čiji je punomoćnik Sabahudin Tahirović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4872/23 od 08.11.2023. godine, u sednici održanoj 03.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4872/23 od 08.11.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4872/23 od 08.11.2023. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4872/23 od 08.11.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu P1 13/19 od 12.10.2022. godine, kojom je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade štete zbog uskraćivanja prava na odmor u toku dnevnog rada za period od septembra 2016. do marta 2017. godine, isplati 95.795,31 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene iznose od dospelosti do isplate, kao i da mu nadoknadi parnične troškove od 173.232,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi štetu zbog uskraćenog prava na odmor u toku rada, koji je obavljao u rasporedu smenskog rada. Kod utvrđenja da je posao radnog mesta tužioca vezan za neprekinuti proces proizvodnje i onemogućuje određivanje pauze u toku dnevnog rada, o pravu tužioca odlučeno je na osnovu odredbi člana 64. Zakona o radu („Slubženoi glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14), člana 13. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije, te članova 154. i 172. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu prirodu delatnosti tužene i da poslovi radnog mesta tužioca zahtevaju rad bez pauze, presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3899/2019 od 19.02.2020. godine doneta u odnosu na drugog poslodavca i zasnovana na drugačijim činjenicama ne upućuje na neujednačeno postupanje kod bitno istovrsnih činjenica, pa kako ne postoje ni druga pravna pitanja koja bi nalagala potrebu odlučivanja u interesu ravnopravnosti građana, odluka u stavu prvom izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku porotivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je je podneta 31.01.2019. godine, a vrednost predmeta spora u smislu odredbi člana 28 ZPP je 95.795,31 dinara.
Pošto vrednost predmeta spora ne prelazi imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je u stavu drugom izreke.
Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za odluku ovog suda, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP odlučeno u stavu trećem izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
