Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju (naslovljena kao „žalba“) i navela da drugostepenu presudu pobija iz svih zakonom propisanih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 ... 53/13 - US), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 399. ZPP. U reviziji se određeno ne ukazuje na druge bitne povrede postupka koje mogu predstavljati dozvoljeni razlog za izjavljivanje revizije primenom člana 398. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je na osnovu zaključenih ugovora o delu sa tuženim od 25.12.2007. godine, 04.03.2008. godine i 11.09.2008. godine bila angažovana radi obavljanja ... poslova u objektu tuženog u ... . U periodu od 09.03.2007. godine do 31.12.2007. godine tužilja je bila u radnom odnosu u preduzeću „Zorka – zaštita bilja“ iz Šapca. U vreme angažovanja tužilje po ugovorima o delu zaključenim sa tuženim „Galenika – Fitofarmacija“ AD, objekat u ... nije predstavljao organizacionu jedinicu u okviru tuženog. Tuženi je tada imao samo jedno zaposleno lice BB, čiji zadatak je bio da obezbedi administrativno, tehničke i funkcionalne preduslove za pokretanje proizvodnog procesa u pogonu tuženog u ... i to je bilo jedino sistematizovano radno mesto (mesto stručnog saradnika) koje je bilo vezano za ovaj objekat.

Osporenim rešenjem tuženog od 21.04.2009. godine tužilji prestaje ugovor o delu od 11.09.2008. godine, zbog smanjenja obima posla, s tim što je u stavu 2 dispozitiva rešenja greškom navedeno da joj sa danom 30.03.2009.godine prestaje radni odnos, a takođe i kod izdavanja potvrde od 12.05.2009. godine omaškom navedeno da joj je sa danom 30.04.2009. godine prestao radni odnos na određeno vreme, zbog prestanka potrebe za daljim angažovanjem. Okolnosti pod kojima su nastale ove pogreške su razjašnjene, a predstavljale su razlog donošenja rešenja tuženog od 24.04.2009. godine kojim je poništeno rešenje od 21.04.2009. godine, sa obrazloženjem da sa tužiljom nije zasnovan radni odnos kod tuženog, nego je zaključen ugovor o delu od 11.09.2008. godine kojim je tužilja angažovana van radnog odnosa.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo, kada je kao neosnovan odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa tužilje kod tuženog na neodređeno vreme počev od 25.12.2007. godine i da tužilji pripadaju sva prava iz radnog odnosa.

Odredbom člana 30. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05), propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu.

Odredbom člana 32. stav 1. Zakona o radu je propisano da se, ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pismenom obliku, dok je odredbom stava 3. ovog člana propisano da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu je bilo propisano da, radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Odredbom stava 4. ovog člana da, radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteka roka za koji je zasnovan radni odnos.

Odredbom člana 199. stav 1. Zakona o radu je propisano da, poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

Iz navedenog proizlazi da se ugovor o delu može zaključiti za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca i koji nisu sistematizovani kod poslodavca. Lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu nema status zaposlenog, a vremensko trajanje ugovora o delu nije zakonski ograničeno. Ugovorom se ugovara i novčana naknada koju je naručilac posla dužan da isplati za izvršen posao.

U konkretnom slučaju, tužilja je na osnovu zaljučenih ugovora o delu, kod tuženog angažovana radi obavljanja ... poslova u objektu u ... koji nisu bili sistematizovani poslovi. Pogon u ... koji je tuženi kupio od preduzeća „Zorka – zaštita bilja“ iz Šapca, u vreme angažovanja tužilje bio je u procesu pripreme za početak proizvodnog procesa i na jedinom sistematizovanom radnom mestu stručnog saradnika vezano za taj pogon zaposleno je bilo drugo lice. Kod navedenog, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni zakonski uslovi za utvrđenje postojanja radnog odnosa tužilje kod tuženog na neodređeno vreme u smislu odredbi člana 32. i 37. stav 4. Zakona o radu. Bez obzira što pravnu prirodu ugovora ne određuje njegov naziv (u konkretnom slučaju ugovor o delu), već pravni odnos koji je njime zasnovan, u konkretnom slučaju nije bilo uslova i nije došlo do zasnivanja radnog odnosa tužilje kod tuženog. Ugovori o delu, koje je tužilja zaključila sa tuženim u spornom periodu, sadrže sve elemente ugovora o delu, a poslovi koje je tužilja obavljala po tako zaključenim ugovorima, nisu sistematizovani kod tuženog.

Takođe, pravilna je i odluka o odbačaju tužbe u delu o traženom poništaju rešenje tuženog od 21.04.2009. godine i 24.04.2009. godine, u situaciji kada je rešenjem tuženog od 24.04.2009. godine poništeno prethodno doneto rešenje od 21.04.2009. godine, na taj način uklonjeno iz pravnog života, a iz razloga koji su izneti tužilja nema pravni interes da zahteva poništaj rešenja, pošto time pravnu korist ne može ostvariti.

Prema ishodu spora, pravilno je odlučeno o troškovima postupka, primenom člana 149. ZPP. Tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova žalbenog i revizijskog postupka, kada u postupcima po ovim pravnim lekovima uspeh nije ostvarila.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković