Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18844/2023
04.07.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 152/2023 od 27.04.2023. godine, u sednici održanoj 04.07.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 152/2023 od 27.04.2023. godine u delu kojim je odbijena žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 152/2023 od 27.04.2023. godine u delu kojim je odbijena žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 104/22 od 30.01.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe iz podneska tužilje od 01.12.2022. godine povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 33.676,46 dinara. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da isplati tužilji na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku iznos od 33.676,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.01.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da joj se na dosuđeni iznos iz stava prvog izreke isplati zakonska zatezna kamata za period od 31.07.2012. godine do 13.01.2022. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 152/2023 od 27.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11... 10/23) za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi imovinske štete koja je tužilji izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku Privrednog suda u Beogradu St 118/20 (St 57/10) nad stečajnim dužnikom „Investbanka“ AD Beograd prema kojem tužilja ima potraživanje iz radnog odnosa, u smislu odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. O pravu tužilje i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda i ranije Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pobijana presuda usklađena je i sa pravnim stavovima o odgovornosti države za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizmirena u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, dopunjen na sednici Građanskog odeljenja od 27.09.2019. godine).

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stava 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podneta je 20.01.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 33.676,46 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.