Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž rr 215/23 od 10.07.2024. godine, odbijene su neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena je prvostepena presuda. Odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava , s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 10/23 – dr. zakon), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St 3/15.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog apelacionog suda u Beogradu Rž St 4859/21 od 30.7.2021. godine usvojena je žalba predlagača, ovde tužilje, preinačeno rešenje Privrednog suda u Požarevcu R4 St 323/21 od 8.6.2021. godine i utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu pod poslovnim brojem St. 3/2015, nad stečajnim dužnikom „Goša-Elektrooprema“ d.o.o. Smederevska Palanka. Tužilji je, kao stečajnom poveriocu, utvrđeno i priznato potraživanje prema stečajnom dužniku „Goša-Elektrooprema“ d.o.o. Smederevska Palanka u stečaju, na ime neisplaćenih zarada u periodu od 31.7.2009. do 13.8.2015. godine u ukupnom iznosu od 739.497,27 dinara, koji čini glavni dug u iznosu od 641.914,41 dinara i obračunata zakonska zatezna kamata na glavni dug u iznosu od 97.582,86 dinara, a koje potraživanje spada u treći isplatni red. U stečajnom postupku nije namireno potraživanje stečajnog poverioca, ovde tužilje.

Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana drugostepena presuda, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. U ovom slučaju, utvrđeno je da je stečajni dužnik „Goša-Elektrooprema“ d.o.o. Smederevska Palanka u stečaju, privredno društvo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, sa kojih razloga tužena Republika Srbija ima obavezu da tužiocu naknadi traženu imovinsku štetu, a u skladu sa pomenutim Zaključkom Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine. Nisu od uticaja na dozvoljenost revizije ni revizijski navodi kojima se ukazuje da je u konkretnom slučaju zatezna kamata obračunata konformnom metodom, jer iz izjašnjenja stečajnog upravnika koje se nalazi u spisu predmeta, proizlazi da je kamata obračunata metodom prostog interesnog računa. Sa napred navedenih razloga pobijanom presudom odlučeno je u skladu sa Zaključkom Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 21.02.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 739.497,27 dinara, što predstavlja protivvrednost od 6.289,10 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ponošenja tužbe.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Primenom odredbe člana 154. stav 1 Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka, jer troškovi nastali povodom odgovora na reviziju nisu nužni za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković