Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokat Maja Atanasković, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. i 262. ZKP, te člana 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijana rešenja tako što će u celosti usvojiti zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka branioca po službenoj dužnosti okrivljenog i utvrditi da ovi troškovi iznose 1.164.375,00 dinara, uvećani za opredeljene iznose, i to na ime sastava žalbe protiv prvostepenog rešenja od 33.750,00 dinara, te na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti od 67.500,00 dinara, ili preinačiti drugostepeno rešenje u skladu sa navodima zahteva, uzimajući u obzir i opredeljene iznose na ime sastava žalbe protiv prvostepenog rešenja i sastava zahteva za zaštitu zakonitosti, ili da ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da ukine drugostepeno rešenje i predmet vrati drugostepenom veću na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen. Odredbom člana 482 stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Vrhovni javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 71. tačka 5) ZKP propisano je da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni. To znači da su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, iz čega sledi da je branilac ovlašćen da procesne radnje, dakle i podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kao vanrednog pravnog leka, preduzima isključivo u korist okrivljenog.

Kako iz navoda zahteva proizlazi da je branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podneo u pogledu sopstvene nagrade i troškova koje je imao kao advokat, odnosno isključivo u svoje ime i za svoj račun, a ne u ime i u korist okrivljenog, na šta u smislu citiranih zakonskih odredbi nije ovlašćen, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković