Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Pantović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine u celinu pobijanu presudu drugostepenog suda i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Pantović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, ali iz sadržaja zahteva proizilazi da suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP isticanjem da je prvostepeni sud donošenjem presude K 1238/22 od 24.01.2023. godine, povredio odredbu člana 453. ZKP jer je u ponovnom postupku, na štetu okrivljenog, izmenio raniju presudu K 442/21 od 21.01.2022. godine, protiv koje javni tužilac nije izjavio žalbu. Izmenu na štetu okrivljenog, prema navodima zahteva, prvostepeni sud je učinio navodeći u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci presude novu blanketnu normu iz člana 42. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koju je okrivljeni prekršio i teži oblik nehata (svesni nehat), koji su, po stavu branioca, nepovoljniji za okrivljenog od blanketne norme iz člana 21. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i oblika nehata (nesvesni nehat) koji su bili utvrđeni u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci ranije ukinute prvostepene presude, a što je okrivljenom stavljeno na teret izmenom optužnog akta javnog tužioca nakon ukidanja ranije prvostepene presude.

Iznete navode, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilazi da se presuda ne sme izmeniti na štetu optuženog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, samo ukoliko je žalba izjavljena u korist okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt 474/19 od 26.01.2021. godine, preciziranog 16.12.2021. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 442/21 od 21.01.2022. godine donetom u ranijem postupku i za koje mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti, ako okrivljeni u roku proveravanja od tri godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Pantović.

Usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, navedena presuda ukinuta je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1 413/22 od 25.05.2022. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, nakon čega je okrivljeni, u ponovnom postupku, po optužnom aktu izmenjenom od strane javnog tužioca podneskom od 27.12.2022. godine, pobijanom prvostepenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1238/22 od 24.01.2023. godine oglašen krivim zbog istog krivičnog dela-teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena ista krivična sankcija-uslovna osuda u trajanju od jedne godine, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od tri godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i ista je u svemu potvrđena presudom drugostepenog suda.

Polazeći najpre od pravne kvalifikacije krivičnog dela, u odnosu na koju je istaknuta bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, očigledno je da je okrivljeni AA pobijanom prvostepenom presudom oglašen krivim za isto krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim i ranijom prvostepenom presudom u ovom krivičnom postupku.

Kada je u pitanju krivična sankcija koja je okrivljenom izrečena pobijanom prvostepenom presudom za krivično delo iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ-uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od jedne godine i vremenom proveravanja u trajanju od tri godine - ista je identična i po vrsti, utvrđenoj kazni zatvora i vremenu proveravanja, krivičnoj sankciji koja je okrivljenom izrečena prethodnom prvostepenom presudom za navedeno krivično delo u ovom krivičnom postupku.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da nisu izmenili presudu na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, niti u pogledu krivične sankcije.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz spisa predmeta proizilazi da stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je javni tužilac, izmenio optužni akt na taj način što je pored nepridržavanja saobraćajnog propisa iz člana 187. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, okrivljenom u ponovljenom postupku stavio na teret da je vožnju kritičnom prilikom preduzeo nepridržavajući se člana 42. stav 1. tog zakona, ne menjajući pritom činjenični opis nepropisne vožnje koju je okrivljeni preduzeo, a ne člana 21. istog zakona, kako mu je to stavljeno na teret prvobitnim optužnim aktom i za šta je osuđen prvostepenom presudom donetom u ranijem postupku. Međutim, na opisani način nije povređena odredba člana 453. ZKP, što se odnosi i na izmenu vrste nehata u odnosu na težu posledicu, jer u pobijanoj presudi nisu dodate činjenice koje bi izmenile suštinu krivičnog dela u smislu njegovih bitnih zakonskih obeležja obzirom da je izreka prvostepene presude i pre ukidanja ranije presude i izmene optužnog akta, sadržala sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, a koje može postojati samo ako je okrivljeni u odnosu na težu posledcu postupao iz nehata.

Prema tome, kako okrivljeni AA u ponovnom postupku nije oglašen krivim za teže krivično delo, niti mu je izrečena teža krivična sankcija, to prema nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Bojana Pantovića.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP koje obrazlaže osporavanjem ocene dokaza i činjeničnih utvrđenja nižestepenih sudova u pogledu vinosti okrivljenog i uzročno-posledične veze između nepropisne vožnje koju je okrivljeni preduzeo i teške telesne povrede oštećenog, na koji način u suštini ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP na koju branilac ukazuje navodima da je izreka pobijane prvostepene presude nerazumljiva, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković