Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 317/22 od 07.09.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena prvostepena presuda tako je odbijen zahtev tužioca za isplatu uvećane plate po osnovu pripravnosti u iznosu od 213.095,02 dinara sa zateznom kamatom od 01.10.2021. godine do isplate, kao i iznos od 48.004,12 dinara po osnovu zatezne kamate obračunate od dana dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 30.09.2021. godine, te zahtev za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnim ustanovama na iznos dosuđene glavnice, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 69.884,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke u preostalom delu žalba tužene je odbijena, a prvostepena presuda potvrđena. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 10.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju protiv odluke u preinačujućem delu i odluke o troškovima postupka zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda revizija tužioca je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, zbog čega nije bilo mesta oceni izuzetne dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije da su razlozi u pobijanoj presudi nejasni, kontradiktorni i protivrečni, te suprotni izvedenim dokazima, ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tužene na radnom mestu kriminalistički inspektor – suzbijanje opšteg kriminaliteta. Taj posao u okviru PS ... u toku 2018. godine je obavljao sam, kao jedini inspektor, a od 2019. godine zajedno sa drugim inspektorom. Radno vreme tužioca je od 07,00 do 15,00 časova, a nakon radnog vremena tužilac se stalno nalazio u stanju pripravnosti i odazivao se pozivu ukoliko je potrebno da ode na lice mesta. U situaciji kada je tužilac izlazio na lice mesta po pozivu, za vreme dežurstva (van radnog vremena), to je bilo posebno evidentirano i plaćeno tužiocu, dok uvećanje plate po osnovu „pasivnog dežurstva“ odnosno pripravnosti nije bilo ni obračunato ni isplaćeno tužiocu. Na osnovu evidencije iz rednih lista i nalaza veštaka, a na osnovu ukupnog broja provedenih sati u pripravnosti (od ukupnog broja časova u toku dana oduzet je ukupan broj evidentiranih sati efikasnog rada za koje sate rada je tužilac dobio platu) ukupna visina neisplaćenog dodatka na platu po osnovu pripravnosti obračunata u visini od 10% od vrednosti časa osnovne plate, za svaki čas pripravnosti, za sporni period iznosi 213.095,02 dinara, dok visina zatezne kamate obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do dana veštačenja 30.09.2021. godine iznosi 48.004,12 dinara.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da tužilac osnovano potražuje isplatu uvećane plate po osnovu dežurstva van radnog vremena (priravnost), s obzirom da je odredbama Zakona o policiji, Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike i Pravilnika o pripravnosti za rad, koji su bili u primeni u spornom periodu, predviđeno pravo na dodatak na platu po osnovu pripravnosti koje je tužilac ostvarivao u utuženom periodu, a čija je visina utvrđena na osnovu nalaza veštaka finansijske struke, iz kojih razloga je usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o pripravnosti i odbio tužbeni zahtev, nalazeći da tužiocu ne pripada pravo na isplatu dodatka na platu po osnovu pripravnosti, s obzirom da su u konkretnom slučaju na strani tužioca izostali dokazi na okolnost da je tužilac bio u pripravnosti. Tužilac nije dokazao da je u spornom periodu postojao raspored za pripravnost ili nalog pretpostavljenog, a da je tužiocu isplaćivana plata za efektivan rad.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je pobijana drugostepena odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 154. Zakona o policiji („Sl.glasnik RS“, broj 6/16) koji je stupio na snagu 05.02.2016. godine, policijski službenik je dužan da u obavljanju policijskih poslova radi po posebnom rasporedu rada (dnevnom ili nedeljnom) koji određuje neposredni rukovodilac (stav 1.). Neposredni rukovodilac je dužan da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje 24 sata pre promene rasporeda radnog vremena (stavu 2.). Poseban raspored rada u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva između ostalog i pripravnost za rad (stavu 3.). U članu 156. istog zakona, definisana je pripravnost za rad koja podrazumeva stanje spremnosti policijskog službenika odziva na poziv neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv za dolazak na rad (stav 2.). Pripravnost, odnosno okolnosti koje ukazuju da policijski službenik raspoređen na određeno radno mesto mora biti dostupan i pripravan da, po pozivu neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv, obavi posao ili zadatak koji je planiran i za koji se očekivala potreba eventualnog angažovanja policijskih službenika sa odgovarajućeg radnog mesta, propisuje ministar (stav 3.). Članom 187. stav 1. tačke 4. navedenog zakona, policijskom službeniku se priznaje pravo na uvećanu platu pored ostalog, na ime pripravnosti - za svaki sat pripravnosti, u visini od 10% vrednosti radnog sata osnovne plate.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o policiji („Sl.glasnik RS“, broj 24/18 od 26.03.2018. godine) izmenjen je član 156. osnovnog zakona koji definiše pripravnost u stavovima 2. i 3. istog člana, tako da pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se, van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanju potrebnog stepena spremnosti koji omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu (stav 2.). Način određivanja pripravnosti, sadržinu i izgled naloga za pripravnost propisuje ministar (stav 3.). Noveliranom odredbom člana 187. Zakona o policiji („Sl.glasnik RS“, broj 87/18 od 13.11.2018. godine) propisano je da policijski službenik ostvaruje pravo na uvećanu platu pored ostalog, na ime pripravnosti - za svaki sat pripravnosti, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili po nalogu u visini od 10% vrednosti radnog sata osnovne plate.

Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike („Službeni glasnik RS“, br. 22/15, 70/15, 17/18 i 7/19) koji je bio na snazi od 07.03.2015. godine do 07.09.2019. godine, u članu 7. propisuje da je policijski službenik u obavezi stalne pripravnosti kada okolnosti posla i zadatka to zahtevaju. Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se po pisanom nalogu rukovodioca nalazi i u stanju stalnog potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se policijski službenik odazove na poziv poslodavca i stavi na raspolaganje na mesto rada, na drugom mestu koje odredi poslodavac ili preuzme intervenciju, radnju, kontakt ili sličnu aktivnost po nalogu poslodavca. Vreme efektivnog rada po pozivu računa se kao prekovremeni rad.

Poseban kolektivni ugovor za policijske službenike („Službeni glasnik RS“, br. 62/19 sa izmenama) u članu 8. stav 2. propisuje da pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se, van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanju potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 156. stav 3. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS”, broj 6/16), donet je Pravilnik o pripravnosti za rad („Službeni glasnik RS”, broj 16/2017) kojim su bliže uređene okolnosti koje ukazuju da policijski službenik raspoređen na određeno radno mesto mora biti dostupan i pripravan da, po pozivu neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv, obavi posao ili zadatak koji je planiran i za koji se očekivala potreba eventualnog angažovanja policijskog službenika sa odgovarajućeg radnog mesta. Prema članu 2. stav 2. Pravilnika ako posebnim rasporedom rada u smenama ili na drugi način nije moguće organizovati rad u organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova, na predlog neposrednog rukovodioca, rukovodilac organizacione jedinice u sedištu Ministarstva, odnosno načelnik policijske uprave opredeljuje radna mesta na kojima se po posebnom rasporedu rada može odrediti pripravnost za rad kao i trajanje pripravnosti na njima u toku jednog dana. Poseban raspored pripravnosti za rad sačinjava neposredni rukovodilac određivanjem policijskih službenika, koji su raspoređeni na tim radnim mestima. Posebni raspored pripravnosti za rad sadrži: nazive radnih mesta za koje se određuje pripravnost za rad, policijske službenike koji su određeni za pripravnost na konkretnim radnim mestima i vreme trajanja pripravnosti na tim radnim mestima (dnevna, nedeljna, mesečna ili godišnja pripravnost, s tim što pripravnost radnim danima može da traje najduže 16 sati, a subotom, nedeljom i praznicima 24 sata i što pripravnosti za rad, u toku meseca, van radnog vremena, ne može trajati više od 15 dana, odnosno 16 dana, ako tekući mesec ima 31 dan, osim uz pismenu saglasnost policijskog službenika kada pripravnost može biti određena i u dužem trajanju).

Prema članu 2. stav 3. istog Pravilnika, izuzetno kada je potrebno obaviti posao ili zadatak za koji se nije mogla očekivati i planirati potreba angažovanja jednog ili više policijskih službenika na određenom radnom mestu, neposredni rukovodilac nalogom, može policijskom službeniku odrediti pripravnost u trajanju do početka njegove prve redovne radne smene, ili do prestanka razloga zbog kojih je određena pripravnost za rad. Nalog za pripravnost za rad, ako to nalažu razlozi hitnog postupanja radi obezbeđivanja obavljanja poslova radnog mesta, može se izdati i usmeno o čemu se u najkraćem roku, a najkasnije u roku od 24 sata izdaje i pisani nalog, a sadrži: naziv organizacione jedinice, broj i datum, pravni osnov, ime, prezime i radno mesto policijskog službenika, trajanje pripravnosti (dan i čas početka i kraja pripravnosti), ukupan broj sati ostvarenih u pripravnosti, potpis policijskog službenika, razlog određivanja pripravnosti za rad, potpis neposrednog rukovodioca i overu rukovodioca organizacione jedinice.

Iz navedenog sledi da pripravnost predstavlja vanredno angažovanje policijskih službenika van radnog vremena u slučajevima kada okolnosti posla i zadatka to zahtevaju. Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se stavi u stanje stalnog potrebnog stepena spremnosti da se odazove na poziv poslodavca i stavi na raspolaganje na mestu rada, na drugom mestu koje odredi poslodavac ili preduzme intervenciju, radnju, kontakt ili sličnu aktivnost, prema uslovima i okolnostima predviđenim važećim zakonskim odredbama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je imao obavezu da bude dostupan i pripravan da po pozivu izađe na lice mesta i obavi posao ili zadatak za koji se očekivala potreba njenog eventualnog angažovanja kao policijskog službenika, što u skladu sa članom 156. Zakona o policiji („Sl.glasnik RS“, broj 6/16) koji je bio u primeni u periodu od aprila 2016. godine zaključno sa februarom 2017. godine čini osnov za sticanje prava na isplatu uvećane zarade po osnovu pripravnosti. Ovo iz razloga što navedena zakonska odredba ne predviđa sadržinu i izgled naloga koji određuje stanje spremnosti odaziva na poziv neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv za dolazak na rad, što podrazumeva obavezu policijskog službenika da postupi i po usmenom nalogu.

Donošenjem Pravilnika o pripravnosti za rad („Službeni glasnik RS“, br.16/2017 od 02.03.20217. godine) na osnovu člana 156. stav 3. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS”, broj 6/16), otklonjena je pravna praznina u pogledu postojanja forme naloga ustanovljena još Posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike (član 7. stav 2) i ustanovljena je obaveza pripranosti za rad prema posebnom rasporedu rada određivanjem policijskih službenika koji su raspoređeni na tim radnim mestima ili pisanom nalogu rukovodioca, koji se mogao izdati izuzetno i usmeno, ali o čemu se u najkraćem roku a najkasnije u roku od 24 sata izdaje i pisani nalog, kako je to predviđeno članom 2. ovog Pravilnika. Ta ista obaveza postojanja posebnog rasporeda rada donetog od strane neposredno pretpostavljenog ili pisanog naloga uvedena je i izmenama i dopunama Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.24/18 i 87/2018), a pravo na uvećanje plate po osnovu pripravnosti pripada policijskom službeniku i na osnovu noveliranih člana 156. stav 2. i 3. i člana 187. Zakona o policiji, a u vezi odredbi citiranog Pravilnika o pripravnosti za rad.

U konkretno utvrđenoj činjeničnoj situaciji kada je primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231, u vezi člana 7. ZPP, tužilac dokazao da je u spornom periodu bio pripravan (u stanju potrebnog stepena spremnosti) po usmenom nalogu neposrednog rukovodioca, a da tužena nije dokazala suprotno (da takav usmeni nalog nije izdat i da nije bio pripravan) bez obzira na novoustanovljenu obavezu tužene citiranim odredbama noveliranog Zakona o policiji, da se u situaciji određivanja pripravnosti policijskih službenika donosi poseban raspored rada ili pisani nalog od strane neposrednog rukovodioca, a obzirom na to da postoji izuzetno i mogućnost izdavanja usmenog naloga (sa obavezom izdavanja obrazloženog pisanog naloga u roku od 24 časa), to se stanovište drugostepenog suda ne može prihvatiti.

Iz iznetih razloga, po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak prvostepenog suda da tužilac u smislu navedenih zakonskih odredba ima pravo na isplatu uvećane plate na ime pripravnosti čija je visina utvrđena na osnovu nalaza veštaka finasijske struke. Kako je drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava odbio tužbeni zahtev, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu odluku i potvrdio prvostepenu presudu, kao u stavu prvom izreke.

Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi revizijskog postupka i to: na ime sastava revizije 21.600,00 dinara (sastav revizije 18.000,00 dinara plus PDV), prema AT važećoj u vreme preduzimanja ovih parničnih radnji. Tužiocu su priznati i troškovi na ime sudske takse na reviziju 30.043,97 dinara i revizijsku odluku 33.520,00 dinara (prema opredeljenom zahtevu u reviziji) prema važećoj TT.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković