Pobijanom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže na isplatu iznos od 1.230.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.03.2021. godine do isplate, na ime naknade štete. Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, tužilac je sa tuženim „ENERGETIKA“ d.o.o. Kragujevca 26.01.2021. godine zaključio Ugovor o pružanju usluga – prevoz uglja železnicom, prema kom ugovoru se tužilac kao pružalac usluge, obavezao da tuženom, kao naručiocu usluge, tokom ugovorenog perioda sukcesivno vrši uslugu prevoza uglja železnicom u skladu sa tehničkom specifikacijom, prema iskazanim zahtevima i potrebama tuženog, konkretizovanim u zahtevu za svaku pojedinačnu uslugu prevoza, najkasnije u roku od 72 sata od slanja zahteva, po ugovorenoj ceni. U skladu sa članom 8. ugovora, tužilac je tuženom kao sredstvo obezbeđenja urednog ispunjenja ugovorenih obaveza predao potpisanu blanko solo menicu sa potpisanim meničnim ovlašćenjem, da ukoliko tužilac ne bude izvršavao svoje ugovorne obaveze na način predviđen ugovorom, tuženi može na osnovu meničnog ovlašćenja da popuni menicu na iznos od 10% od vrednosti ugovora, bez PDV-a i da menicu podnese na naplatu. Ugovoreno je da u slučaju da tužilac svojom krivicom ne izvrši, odnosno ne pruži u roku ugovorene usluge, dužan je da tuženom plati penale u iznosu od maksimalno 10% od ukupno ugovorene cene bez poreza na dodatu vrednost, i da se naplata penala može izvršiti aktiviranjem menice. Ugovorne strane predvidele su da nastupanje više sile oslobađa od odgovornosti ugovorne strane za kašnjenje u izvršenju ugovornih obaveza, a da se kao slučaj više sile smatraju prirodne katastrofe, požar, poplava, eksplozija, transportne nesreće, odluka organa vlasti, kao i druge okolnosti nastale posle zaključenja ugovora za koje ugovorna strana dokaže da nije mogla sprečiti, otkloniti ili izbeći, a zbog čijeg nastupanja je zakasnila sa ispunjenjem obaveza ili nije mogla ispuniti svoju obavezu. Tuženi je realizacijom menice od tužioca naplatio iznos od 1.230.900,00 dinara, što predstavlja 10% od vrednosti ugovora bez PDV-a, a zbog neispunjenja ugovorne obaveze. Tužilac smatra da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za aktiviranje menice, te stoga zahteva da tuženi vrati iznos od 1.230.900,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi, zaključuju da je realizacijom menice tuženi nije naplatio ugovoreni novčani iznos u smislu člana 270. Zakona o obligacionim odnosima (ugovornu kaznu), u smislu člana 8. stav 2. ugovora, a na koju je shodno članu 275. Zakona o obligacionim odnosima imao pravo nezavisno od činjenice da li je neizvršenjem ugovorne obaveze od strane tužioca pretrpeo bilo kakvu štetu. Utvrđeno je da je tužiocu u decembru bilo poznato ne samo da je pruga na ugovorenoj deonici u tehnički izuzetno lošem stanju, zbog čega je često dolazilo do iskliznuća vagona, već i da je od strane upravljača Javnom železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“ pruga zatvorena za saobraćaj do kraja 2021. godine, pa saglasno zaključuju da se navedene okolnosti koje su nastale pre zaključenja ugovora, ne mogu smatrati višom silom.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije potkrepljeno dodatnim uslovom za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a koji se tiču neujednačene sudske prakse u istovetnoj činjeničnopravnoj situaciji, potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje primenjenih materijalnopravnih odredbi Zakona o obligacionim odnosima.

Posebna revizija je izuzetno vanredno pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Navodima revidenta ukazuje se nepravilnu ocenu dokaza i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a takvi revizijski navodi nisu pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 16.04.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 1.230.900,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi stava 3. istog člana, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojim predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa se zaključuje da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković