Istom presudom, okrivljeni su obavezani da plate sudski paušal u iznosu od po 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, kao da snose troškove krivičnog postupka oštećenog VV na ime zastupanja od strane punomoćnika iz reda advokata, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, dok je oštećeni VV radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 807/24 od 12.12.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih AA i BB, advokata Aleksandra Baltića i žalba okrivljenog BB lično i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti gotovo identične sadržine, podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Aleksandar Baltić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da su podneti zahtevi osnovani i pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe zbog po jednog krivičnog dela iz člana 344a stav 1. Krivičnog zakonika ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje ili odlučivanje nižestepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, su neosnovani.

Neosnovano se zahtevom zaštitu zakonitosti advokata Aleksandra Baltića, izjavljenom u odnosu na okrivljenog AA ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je povređen identitet optužbe i presude odnosno prekoračena optužba na štetu okrivljenog, tako što je prvostepeni sud izmenio činjenični opis iz optužnog akta, dodavavanjem nove radnje izvršenja krivičnog dela i time pogoršao položaj okrivljenog AA u pogledu postojanja krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji, ukoliko sud, suprotno odredbi člana 420. stav 1. ZKP, donese odluku u pogledu nekog lica ili krivičnog dela, koje nije predmet prvobitne ili na glavnom pretresu izmenjene optužbe. Da bi se utvrdilo prekoračenje optužbe, mora se ispitati da li postoji identitet između predmeta optužbe i presude, posmatrano kroz činjeničnu osnovu.

Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu i dodavanje veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima predmeta, tačni su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje da je prvostepeni sud izmenio činjenični opis dela u izreci presude, tako što je u činjeničnom opisu u izreci presude naveo da je ovaj okrivljeni fizički napao oštećenog VV na taj način što je „uhvativši ga otvorenom šakom u predelu lica, odgurnuo ga, usled čega je oštećeni pao na zemlju“, dok je optužnim aktom javnog tužioca VJT u Šapcu Kto 28/24 od 22.05.2024. godine, preciziranom dana 18.09.2024. godine, okrivljenom stavljeno na teret da je fizički napao učesnika sportske priredbe oštećenog VV igrača FK „Velika Reka“ na taj način „što je zadao udarac zatvorenom šakom u predelu glave oštećenog“.

Međutim, u konkretnom slučaju po nalaženju ovog suda, pravnosnažnom presudom nije povređen ni subjektivni, niti objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Ovo, imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenog bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu javnog tužioca VJT u Šapcu i u izreci presude, a da izmene činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pobijane presude, nisu izvršene na štetu okrivljenog, već je sud u izreci presude, na navedeni način činjenični opis dela upodobio činjeničnom stanju utvrđenom na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca.

Kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, to su navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, od strane Vrhovnog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Pored ovoga, navodima zahteva za zaštitu zakonitosti podnetim u odnosu oba okrivljena, branilac – advokat Aleksandar Bantić, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, isticanjem da u radnjama okrivljenih nema elemenata krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je svaki od okrivljenih oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Ovo stoga, što prema stavu branioca, okrivljeni kao aktivni učesnici sportske utakmice i kao lica koja po statutu sportskog saveza imaju svojstvo obaveznog i dozvoljenog učesnika utakmice, ne mogu biti izvršioci ovog krivičnog dela, pa kako je u konkretnom slučaju došlo do odgurivanja oštećenog kao igrača protivničke ekipe i to na samom sportskom terenu, to se takvo ponašanje ne može kvalifikovati kao radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 344a stav 1. Krivičnog zakonika.

I ovi navodi branioca su, po stavu Vrhovnog suda, neosnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 344a. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 35/19) propisano je više alternativnih načina izvršenja ovog krivičnog dela, bez ograničenja kruga lica koja mogu biti izvršioci propisanih radnji, pod uslovom da su prisutni na sportskoj priredbi. Prvi od zakonom propisanih alternativnih načina izvršenja ovog krivičnog dela, kao izvršioca označava onog „ko fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa“, a upravo za taj način izvršenja predmetnog krivičnog dela - „fizički napali drugog učesnika sportske priredbe-igrača FK „Velika Reka“ okrivljeni AA i BB su prvostepenom presudom oglašeni krivim.

Odredbom člana 2. stav 5. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama („Službeni glasnik RS“ broj 67/2003 ... 87/2018) propisano je da se učesnicima sportske priredbe smatraju sva lica prisutna na sportskoj priredbi.

Dakle, izvršilac krivičnog dela iz člana 344a. stav 1. Krivičnog zakonika učinjenog na način utvrđen prvostepenom presudom (fizičkim napadom) može biti svako ko prisustvuje na sportskoj priredbi i prema bilo kom prisutnom licu, odnosno učesniku te priredbe preduzme radnju izvršenja ovog krivičnog dela, bez obzira u kom svojstvu prisustvuje sportskoj priredbi.

Shodno iznetom, igrači i sudije kao učesnici sportske priredbe mogu biti kako aktivni, tako i pasivni subjekti ovog krivičnog dela, jer iz zakonskog opisa bića krivičnog dela iz člana 344a. stav 1. Krivičnog zakonika proizilazi da se i oni smatraju licima prisutnim na sportskoj priredbi.

Kako iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci pravnosnažne presude proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenih AA i BB, stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a. stav 1. Krivičnog zakonika, i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje izvršenja koje su preduzeli okrivljeni – fizički napali učesnika sportske priredbe, tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se tiču uračunljivosti i direktnog umišljaja okrivljenih, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela, to su, po nalaženju Vrhovnog suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlaže navodeći da je radnje okrivljenih trebalo kvalifikovati kao prekršaj iz člana 23. stav 1. tačka 1a) Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, a imajući u vidu težinu nastale posledice i način preduzimanja radnje izvršenja.

Po oceni Vrhovnog suda, okolnost da radnje okrivljenog sadrže i obeležja prekršaja iz 23. stav 1. tačka 1a) Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama („Službeni glasnik RS“ broj 87/2018 od 13. novembra 2018. godine), na koje branilac ukazuje, ne isključuje postojanje predmetnog krivičnog dela iz člana 344a. stav 1. Krivičnog zakonika, pa samim tim ni mogućnost gonjenja za krivično delo, obzirom da zakon pruža tužiocu mogućnost opredeljenja koju vrstu postupka će pokrenuti, pa su i navodi zahteva branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje zahteva za zašititu zakonitosti u delovima u kojima u kom branilac okrivljenih kao razlog podnošenja navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede odredbi članova 1., 6., 15. stav 4. i 5. i 16. stav 2. i 5. ZKP, kao ni u navode kojima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznošenjem sopstvene ocene iskaza svedoka i sopstvenog viđenja predmetnog događaja i polemisanjem sa postojanjem direktnog umišljaja kod okrivljenih i postojanjem povreda kod oštećenog koje su u vezi sa zadobijenim udarcima, jer navedene povrede ne predstavljaju razloge u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković