Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić, Aleksandra Stepanovića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zorana Vujičića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Negotinu 3.K br. 5/2023 od 26.03.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 696/24 od 16.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 08.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zorana Vujičića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Negotinu 3.K br. 5/2023 od 26.03.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 696/24 od 16.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Negotinu 3.K br. 5/2023 od 26.03.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u svom stanu u ..., opština Majdanpek, uz primenu elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 11Kž1 696/24 od 16.01.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Negotinu i branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Negotinu 3.K br. 5/2023 od 26.03.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zoran Vujičić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je na štetu okrivljenog povređen zakon i iste ukine i predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu, kao i da s obzirom na sadržaj zahteva odloži izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Negotinu 3.K br. 5/2023 od 26.03.2024. godine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog, iako ne numeriše, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodima da je pogrešna kvalifikacija krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, kao i da je u konkretnom slučaju u pitanju građanskopravni odnos između preduzeća okrivljenog i oštećenog AMS osiguranja, a ne krivično delo.Međutim, obrazlažući navedene povrede zakona, branilac navodi da se, u konkretnom slučaju, radi o građanskopravnom odnosu između dva pravna lica koja su bila u ugovornom odnosu na osnovu zaključenjnog ugovora o prodaji polisa osiguranja od autoodgovornosti od 13.03.2014. godine i njegovog aneksa od 14.08.2014. godine i da je na osnovu tog ugovora preduzeće čiji je osnivač i direktor okrivljeni prodavalo polise od autoodgovornosti za oštećeno „AMS osiguranje“ ADO Beograd i da su iz ovih ugovornih obaveza nastala njihova međusobna potraživanja. Protivpravnost je, u konkretnom slučaju, isključena time što iz dospele neplaćene obaveze po osnovu provizije oštećenog „AMS osiguranja“ ADO Beograd prema pravnom licu „BB“ DOO ..., ovo pravno lice vlasništvo okrivljenog je imalo na osnovu zakona pravo da zadrži dužnikovu stvar – novac, dok mu ne bude isplaćeno dospelo potraživanje. U vezi sa iznetim, branilac iznosi sopstvenu genezu postupanja oštećenog i okrivljenog, tumači ugovore i Zakon o obligacionim odnosima i na svojim činjeničnim zaključcima zasniva svoj stav da radnje okrivljenog nisu bile preduzete u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, već da bi se regulisali međusobni odnosi pravnog lica „BB“ DOO ... sa oštećenim „AMS osiguranjem“ ADO Beograd kao i stav da bi se u radnjama okrivljenog moglo eventualno raditi o krivičnom delu posluga iz člana 365. KZ.

Na opisani način, iako branilac ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branoca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, isti polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda vezanim za postojanje namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi, iznoseći istovremeno sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama i na svojim činjeničnim zaključcima zasniva i svoj stav da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i da bi se u radnjama okrivljenog eventualno sticali elementi krivičnog dela posluga iz člana 365. KZ, na koji način ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i obrazlaže i povrede zakona iz člana 335. i 343. ZKP.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao ni povrede zakona iz člana 335. i 343. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zorana Vujičića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković