Presudom Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 604/2024 od 06.11.2024. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Nišu i presuda Višeg suda u Nišu 9K br. 62/23 od 21.06.2024. godine je preinačena samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud okrivljenog Dalibora Stevanovića, za krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, za koje je pobijanom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 12.11.2022. godine pa na dalje, dok su žalbe branilaca okrivljenog Dalibora Stevanovića odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branioci okrivljenog Dalibora Stevanovića, advokat Predrag Tomović i advokat Petar Paunović zbog povrede zakona iz člana 439. tač. 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom sudu ili da pobijane presude preinači tako da okrivljenog oglasi krivim za izvršenje krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i izrekne mu blažu krivičnu sankciju ili da preinači samo drugostepenu presudu tako da se okrivljenom izrekne blažu krivičnu sankciju;

- branilac okrivljenog Dalibora Stevanovića, advokat Zoran Saveljić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Dalibora Stevanovića, advokata Predraga Tomovića i Petra Paunovića je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a u preostalom delu zahtev je nedozvoljen, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Stevanovića, advokata Zorana Saveljića neblagovremen.

Branioci okrivljenog Dalibora Stevanovića, advokat Petar Paunović i advokat Predrag Tomović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju da su pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, koje se ogledaju u činjenici da je sud radnje okrivljenog pogrešno kvalifikovao kao podmukle, propuštajući da u opisu kritičnog događaja opiše podmuklost u izuzetnom stepenu, što predstavlja kvalifikatornu okolnost u smislu člana 114. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, te se u konkretnom slučaju, po navodima branioca, radi o krivičnom delu ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud ove navode zahteva ocenjuje neosnovanim, s obzirom da iz radnje izvršenja opisane u izreci prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni „na podmukao način pokušao da liši života svoju bivšu suprugu...“ na način opisan u izreci prvostepene presude, pri čemu je o postojanju ove kvalifikatorne okolnosti dovoljne i jasne razloge dao drugostepeni sud na strani 7. pasus 4. i strani 8. pasus 1, 2, 3. i 4. obrazloženja presude koje razloge i ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog advokati Petar Paunović i Predrag Tomović osporavaju podmuklost na strani okrivljenog i ukazuju na činjenicu da kod okrivljenog nije utvrđeno postojanje umišljaja za preduzimanje podumkle radnje, već da se radi o emocionalnoj napetosti izazvanoj usled neprihvatanja razvoda od oštećene, da mesto izvršenja krivičnog dela (radnja izvršena na javnom mestu, ispred ulaza u stambenu zgradu) nije karakteristično za podmuklost, a kojim navodima branilac činjenično osporava postojanje podmuklosti na strani okrivljenog i suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Osim toga, branioci okrivljenog advokati Petar Paunović i Predrag Tomović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numerišu da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti se ne obrazlaže u čemu se konkretno ogleda označena povreda.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu ta povreda konkretno sastoji, s obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, ovaj sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 4. ZKP, odnosno u roku od 30 dana od dana kada je okrivljenom dostavljena pravosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizlazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Dalibora Stevanovića, advokat Zoran Saveljić, podneo preporučenom pošiljkom dana 15.01.2025. godine, kako je datirano u službenom prijemnom pečatu Vrhovnog suda. Imajući u vidu činjenicu da je okrivljenom Daliboru Stevanoviću drugostepena presuda uredno dostavljena 10.12.2024. godine, to je predmetni zahtev podnet nakonom zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP, pa je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Zorana Saveljića odbacio kao neblagovremen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 1), 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković