Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gorana Božovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 69/24 od 17.10.2024. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1.br. 2/25 od 15.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gorana Božovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 69/24 od 17.10.2024. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1.br. 2/25 od 15.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 69/24 od 17.10.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1.br. 2/25 od 15.01.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12K.br. 69/24 od 17.10.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Goran Božović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ali pred potpuno izmenjenim većem ili iste u celini ili delimično izmeni tako što će odbiti optužbu ili osloboditi okrivljnog odgovornosti da je učinio krivično delo za koje je osuđen.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom (drugostepenim sudom).

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac navodi da su sudovi prilikom donošenja pobijanih presuda postupali suprotno odredbama člana 15. i člana 16. ZKP, kao i člana 419. stav 2. ZKP. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je tužilaštvo moralo da dokaže postojanje teške telesne povrede, a što nije učinilo, odnosno nije dokazalo objektivni uslov inkriminacije krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, a to je vrsta povrede koju je oštećeni BB pretrpeo, a koja utiče na pravnu kvalifikaciju krivičnog dela. Dalje se navodi da tužilaštvo u toku istrage nije sprovelo medicinsko veštačenje na okolnost povreda koje su nastale kod oštećenog, kao i da sud nije bio ovlašćen da preduzme dokazivanje odlučnih činjenica ili materijalnopravnih činjenica koje se tiču konstitutivnih elemenata opšteg pojma krivičnog dela, obzirom da sud nema funkciju gonjenja već je teret dokazivanja na tužiocu. Stoga, ovlašćeni tužilac je taj koji je trebalo da dostavi ili predloži sve dokaze vezane za navode iz optužnog predloga. Dalje se navodi i da je za osudu jednog lica neophodno da se činjenice utvrde sa stepenom izvesnosti u smislu člana 419. ZKP, uz odsustvo bilo kakve sumnje, a da to nije moguće bez neposrednih dokaza.

Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac u suštini ukazuje na povrede zakona iz člana 15, 16. i 419. ZKP ( koje i sam numeriše).

U preostalom delu obrazloženja zahteva branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući činjenične zaključke suda vezane za nastanak odnosno za uzrok nastanka saobraćajne nezgode iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pobijanim presudama.

Pored iznetog, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da je obrazloženje presude u pogledu odlučnih činjenica nejasno i protivrečno.

Međutim, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 15, 16. i 419. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković