U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici tužilaca mal. AA i BB, iz ..., koje zastupa zakonska zastupnica majka VV i punomoćnik Joakim Hardi, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., koga zastupa punomoćnik Ankica Miškov, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 289/24 od 27.05.2024. godine, u sednici održanoj dana 27.03.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 289/24 od 27.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 50/2024 od 23.02.2024. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pa je izmenjena presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 249/2014 od 27.06.2024. godine u delu odluke o obavezi učešća tuženog u dečijem izdržavanju, tako da se obavezuje tuženi da na ime mesečnog doprinosa u izdržavanju plaća maloletnim AA iznos od 15.000,00 dinara i BB iznos od 13.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe 31.01.2024. godine, dospele rate odjednom, a ubuduće do 10-og u mesecu za tekući mesec, uplatom na račun zakonske zastupnice maloletne dece, majke VV iz ... i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 289/24 od 27.05.2024. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 50/2024 od 23.02.2024. godine u pobijanom delu odluke o dečijem izdržavanju preko iznosa od 10.000,00 dinara za maloletnu BB i preko iznosa od 8.000,00 dinara za maloletnu AA do dosuđenih iznosa. Stavom drugim izreke, upućen je prvostepeni sud da izvrši ispravku prvostepene odluke u pogledu imena maloletne tužilje i u pogledu datuma 27.06.2024. godine u izreci presude P2 50/24 od 23.02.2024. godine.

Protiv pravosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11 ... 10/23) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tuženog se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, koje bi mogle biti razlog za izjavljivanje revizije po odredbi člana 407. ZPP. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se posredno poziva revident, nije revizijski razlog propisan odredbom člana 407. stav 1. ZPP. Takođe, osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama, presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P2 249/14 od 27.06.2024. godine, razveden je brak zakonske zastupnice maloletnih tužilja i tuženog. Samostalno vršenje roditeljskog prava nad zajedničkom maloletnom decom, BB, rođenom ...2011. godine i AA, rođenom ...2009. godine, povereno je majci, te je obavezan tuženi da doprinosi izdržavanju maloletne dece u mesečnom iznosu od po 4.000,00 dinara po detetu.

Maloletne tužilje žive sa majkom, isto kao i u vreme ranijeg presuđenja, u ... . Obe maloletne tužilje su učenice viših razreda osnovne škole. Njihove potrebe uobičajene su za uzrast kome pripadaju i odnose se na ishranu, kupovinu sredstva za higijenu, odeće, obuće, školskih udžbenika i drugog školskog pribora, školskih ekskurzija, troškove mobilnog telefona i džeparac. Osim navedenog, maloletna AA boluje od insulinske rezistencije što zahteva poseban režim ishrane. Maloletna BB koristi naočare za vid i ide na redovne kontrole kod oftalmologa. Potrebe maloletne BB iznose najmanje 30.000,00 dinara mesečno, a potrebne maloletne AA iznose najmanje 26.000,00 dinara mesečno. Zakonska zastupnica maloletnih tužilja po zanimanju je ... tehničar i ostvaruje mesečnu zaradu od 48.300,00 dinara. Sa njom u domaćinstvu osim maloletne dece živi i njen sadašnji suprug koji je takođe zaposlen, sa istim primanjima kao i ona. Tuženi je po zanimanju ...., zaposlen je i zarađuje mesečno oko 52.000,00 dinara. Živi u domaćinstvu sa majkom koja je penzioner sa mesečnim prihodima od 12.000,00 dinara. Tuženi ima u vlasništvu 10 jutara zemlje koju delom samostalno obrađuje, a delom izdaje u zakup. Visina zakupnine po jutru je 200-250 evra na godišnjem nivou. Majka tuženog ima u vlasništvu 6 jutara zemlje, koju delom obrađuje tuženi.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi zaključuju da su se promenile okolnosti u odnosu na vreme kada je doneta presuda P2 249/14 od 27.06.2014. godine, na taj način što su se potrebe maloletnih tužilja povećale, imajući u vidu da je od ranijeg presuđenja proteklo deset godina. Maloletne tužilje su sada starije i njihove potrebe su sada bitno veće nego u periodu ranijeg presuđenja, što je posledica i opšteg povećanja troškova života. Potrebe maloletne dece, prvostepeni sud je cenio u skromnom iznosu, značajno ispod minimalne sume izdržavanja koja je u vreme presuđenja iznosila oko 44.500,00 dinara. U konkretnom slučaju, reč je o maloletnoj deci dobrog opšteg zdravstvenog stanja, s tim što maloletna AA boluje od insulinske rezistencije, što zahteva poseban režim ishrane, a maloletna BB koristi dioptrijske naočare i po tom osnovu ima izdatke, ali i pored toga, njihove potrebe su utvrđene u skromnom mesečnom iznosu. Radna sposobnost tuženog nije umanjena, ne boluje od psihičkih bolesti koje umanjuju njegovu mogućnost radnog angažovanja. Zaključuju da je tuženi dodatnim radnim angažovanjem u mogućnosti da obezbedi dodatne prihode i utiče na povećanje životnog standarda. Zajednica između zakonske zastupnice maloletnih tužilja i njenog sadašnjeg supruga je bez uticaja na drugačiju odluku, imajući u vidu da obaveza izdržavanja tereti roditelja maloletnog deteta, što znači da sadašnji suprug zakonske zastupnice maloletne tužilje nema obavezu da učestvuje u izdržavanju maloletne tužilje.

Nasuprot revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su nastupile okolnosti iz člana 164. Porodičnog zakona za izmenu odluke za izdržavanje u odnosu na maloletne tužilje. Odlučujući o doprinosu tuženog izdržavanju, prvostepeni sud je kroz izdatke za garderobu, udžbenike, ishranu, opšte troškove života, te poseban režim ishrane za maloletnu AA i potrebe i troškove oftalmologa za maloletnu BB, utvrdio potrebe tužilja i mogućnosti tuženog, dužnika izdržavanja, sve saglasno članu 160. Porodičnog zakona. Pri odlučivanju, sudovi su imali u vidu sve okolnosti na koje ukazuje revident i to visinu zarade i druga imovinska prava i prihode, kao i rashode, kao i potrebe tuženog. Izdržavanje dece je prvenstveno obaveza roditelja po članu 73. Porodičnog zakona. Tu obavezu po članu 78. stav 3. Porodičnog zakona ima i roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo. Prema članu 155. stav 2. Porodičnog zakona deca imaju pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života. Stoga neosnovano tužilac osporava pravilnost primene materijalnog prava u delu odlučivanja o visini njegovog doprinosa izdržavanju maloletnih tužilja.

Po oceni Vrhovnog suda iznosi koje je pobijanom presudom tuženi obavezan su adekvatni da doprinesu zadovoljenju potreba maloletne dece i da im se omogući nivo životnog standarda kakav tuženi kao dužnik izdržavanja uživa, a da pritom ne dovede u pitanju egzistenciju tuženog. Ovo imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe maloletne dece, minimalnu sumu izdržavanja koja se koristi kao korektiv prilikom određivanja potreba primaoca izdržavanja, visinu prihoda i rashoda stranaka kao dužnika izdržavanja, kao i činjenicu da je tuženi zdrav, radno angažovan, nije zasnovao novu bračnu zajednicu, niti ima druge dece, da živi u zajedničkom domaćinstvu sa majkom, da poseduje 10 jutara zemlje koju delimično koristi, a delimično izdaje, čime ostvaruje dodatne prihode, te da ima mogućnost da dodatnim radnim angažovanjem ostvaruje i veću zaradu, a tužilja doprinosi izdržavanju dece ne samo na taj način što zadovoljava njihove finansijske potrebe, već i što svakodnevno brine o njima i vaspitava ih. Udovoljenje zahteva u manjem iznosu od dosuđenog ne bi bilo u skladu sa kriterijumima propisanih Porodičnim zakonim, pravilno utvrđeni prema potrebama dece na mesečnom nivou i mogućnostima tuženog, kao dužnika izdržavanja.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu i primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković