.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1091/2024
20.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Hadžića, predsednika veća, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Popović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Visoki savet sudstva - Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 411/23 od 31.08.2023. godine, u sednici održanoj 20.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 411/23 od 31.08.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 411/23 od 31.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu Prr1 38/21 od 08.06.2023. godine usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 2.402,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2013. godine do isplate (stav prvi izreke). Obavezana je tužena da tužilji isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 130.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav drugi izreke).
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 411/23 od 31.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu Prr1 38/21 od 08.06.2023. godine u stavu drugom izreke, kao i u stavu prvom izreke, u delu u kojem je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj na ime naknade imovinske štete po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 2.402,90 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu Prr1 38/21 od 08.06.2023. godine u preostalom delu stava prvog, pa je obavezana tužena da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 2.402,90 dinara počev od 05.11.2021. godine do isplate, dok je u delu za kamatu za period od 30.06.2013. godine do podnošenja tužbe 05.11.2021. godine odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tužene u ovom sporu nije potrebno odlučivati radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet spora je zahtev tužioca za naknadu imovinske štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku.
Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je (član 31.) da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1.) i da je odgovornost Republike Srbije za takvu štetu objektivna (stav 3.).
U sporovima za naknadu imovinske štete, nastale zbog potpunog ili delimičnog neizmirenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizmirena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, u pogledu odgovornosti države za dugove takvih stečajnih dužnike, sudovi slede pravne stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama Ustavnog suda. Primenom stavova izraženih u presudama tih sudova, koji su formulisani i u pravnom zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, dopunjenom 27.09.2019. godine, uspostavljena je odgovornost Republike Srbije (uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku) za obaveze privrednih društava koja ne uživaju dovoljnu institucionalnu i operativnu nezavisnost od države, i to bez utvrđivanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale štete. Ta uzročno-posledična veza mora se utvrđivati u slučaju kada nenaplaćeno potraživanje ne potiče iz radnog odnosa, kao i kada to potraživanje postoji prema izvršnim, odnosno stečajnim dužnicima - pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala.
U konkretnom slučaju, tužiljino potraživanje potiče iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika „ Jugobanka “ a.d. Beograd, u visini dela koji je ostao nenaplaćen u stečajnom postupku, a pravnosnažnim rešenjem utvrđeno je da je tužiocu u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stečajni dužnik je privredni subjekt koji je u vreme nastanka tužiljinog potraživanja poslovao sa državnim kapitalom.
Iz navedenih razloga, s`obzirom na to da u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interasa ili u interesu ravnopravnosti građana, odlučeno je kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 404. ZPP.
Pošto revizija nije dozvoljena protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti (član 479. stav 6. ZPP), odlučeno je kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednikveća-sudija
Zoran Hadžić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
