Istom presudom okrivljenom je, na osnovu člana 81. KZ, izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, koja mera će trajati dok postoji potreba za lečenjem i čuvanjem učinioca u zdravstvenoj ustanovi, a koju meru će sprovoditi Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu i koja mera može trajati i duže od izrečene kazne, a vreme provedeno u ustanovi za lečenje se uračunava u kaznu zatvora.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan, na osnovu člana 264. ZKP, da nadoknadi troškove krivičnog postupka OJT u Novom Pazaru u ukupnom iznosu od 268.257,00 dinara, kao i sudu na ime paušala u iznosu od 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 33/25 od 10.04.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Novom Pazaru Spk 13/24 od 05.12.2024.godine, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zlatan Kurtović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi branioca okrivljenog.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog, iako ne numeriše, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u izreci presude - činjeničnom opisu radnji izvršenja predmetnih krivičnih dela, nisu navedeni svi konstitutivni elementi, odnosno nisu opisane radnje okrivljenog koje je preduzeo, a na osnovu kojih se stiču sva bitna, zakonska, subjektivna i objektivna obeležja navedenih krivičnih dela.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“ broj 6/2016, 24/2018) propisano je da su nadležni organi za održavanje javnog reda i mira Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi naležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom, a stavom 2. da su službena lica organa iz stava 1. ovog člana zaštićena u obavljanju zakonom utvrđenih poslova u skladu sa odredbama ovog zakona.

Odredbom člana 23. stav 1. navedenog zakona propisano je da će se zatvorom od šest meseci do dve godine kazniti ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2, tog zakona u vršenju službene dužnosti.

Krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350.stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj ko bez propisane dozvole pređe ili pokuša da pređe granicu Srbije, naoružan ili upotrebom nasilja.

Krivično delo uništenje ili oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je u vreme i na mestu, opisanim u izreci prvostepene presude, u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled duševnog oboljenja - neorganska psihoza, svestan svojih dela, čije izvršenje je hteo, uz istovremenu svest o zabranjenosti dela, „...na drugi način ometao službeno lice nadležnog organa, u vršenju službene dužnosti i to policijske službenike Granične policije - SGP Mehov Krš BB, VV i GG, koji su na graničnom prelazu obavljali poslove pasoške kontrole i detaljne granične kontrole lica i stvari, bez propisane dozvole, upotrebom nasilja prešao granicu Republike Srbije i oštetio tuđu pokretnu stvar-vlasništvo Republike Srbije... svojim vozilom marke Hjundai, bez registarskih tablica, pristupio je na granični prelaz Špiljani – izlaz iz Republike Srbije kretavši se prema mestu predviđenom za kontrolu i potom se zaustavio ispred znaka STOP. Nekoliko minuta nakon zaustavljanja okrivljeni je pomerio vozilo u rikverc, prešao na suprotnu stranu, namenjenu za kretanja vozila koja ulaze u Republiku Srbiju, iako od strane policijskih službenika SGP Mehov Krš na izlazu iz R.Srbije nije obavljena granična odnosno pasoška kontrola, i velikom brzinom je prošao kroz prostor predviđen za graničnu odnosno pasošku kontrolu... i uputio se prema Crnoj Gori.... okrivljeni je u međuzoni zaustavio svoje vozilo koje je prethodno okrenuo u pravcu GP Špiljani, a kada je primetio patrolu granične policije, stavio je vozilo u pogon i velikom brzinom se uputio prema graničnom prelazu Špiljani, gde je svojim vozilom udario u spuštenu rampu desne ulazne saobraćajne trake namenjene za teretna vozila i autobuse i na istoj prouzrokovao oštećenja u vidu iskrivljenja.... okrivljeni je potom takođe velikom brzinom nastavio kretanje u pravcu sela Ribariće a policijski službenici SGP Mehov Krš su uz upotrebu svetlosne i zvučne signalizacije u blizini motela „Ibarski biser“ pokušali da zaustave vozilo okrivljenog, koji se oglušio o izdate naredbe i nastavio dalje kretanje prema Novom Pazaru. Okrivljeni je zbog neprilagođene brzine u mestu Lukare skrenuo sa kolovoza, gde je uz upotrebu sredstava za vezivanje savladan i lišen slobode.“

Po nalaženju Vrhovnog suda, suprotno tvrdnjama branioca, u izreci prvostepene presude opisane radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim sadrže sva zakonska obeležja navedenih krivičnih dela za koja je oglašen krivim. Za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, u izreci je opisana alternativno propisana radnja – na drugi način ometao službena lica nadležnog organa – granične policije, tako što je bez propisane dozvole, bez registarskih tablica, bez obavljene granične, odnosno pasoške kontrole, upotrebom nasilja, kretanjem velikom brzinom prešao kroz prostor predviđen za ovu vrstu kontrole, na koji način preduzima i radnje drugog krivičnog dela - nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 1. KZ, da bi nakon što je policija krenula za njim, u međuzoni, okrivljeni zaustavio vozilo i krenuo nazad i to krećući se velikom brzinom, gde je udario u spuštenu rampu i prouzrokovao oštećenje u vidu iskrivljenja, na koji način je preduzeo i radnje krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ, pri čemu okrivljeni kritičnom prilikom i pored upotrebe zvučne i svetlosne signalizacije od strane policijskih službenika, nije zaustavio vozilo već je nastavio kretanje, sve dok zbog neprilagođene brzine nije skrenuo sa kolovoza kada je savladan i lišen slobode. Na navedeni način u izreci presude jasno su definisane radnje svakog od tri krivična dela koja su okrivljenom stavljena na teret i za koja je oglašen krivim, kao i subjektivni elementi dela, bitno smanjena uračunljivost – koja nije element koji isključuje krivicu, kao i postupanje sa umišljajem i svest o zabranjenosti svog dela, što je sve sadržano u izreci presude.

Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a, naime da izreka presude ne sadrži obeležja krivičnih dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, člana 350. stav 1. KZ i člana 212. stav 1. KZ.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da izvršilac krivičnog dela može biti svako lice i da je u konkretnoj situaciji nužno postojanje umišljaja, koji obuhvata postojanje svesti da se državna granica prelazi bez propisane dozvole, a da okrivljeni, imajući u vidu njegov stepen uračunljivosti nije bio svestan da prelazi granični prelaz prema Republici Crnoj Gori, već je mislio da se nalazi na prelazu AP Kosovo i Metohija, te daje opširnu analizu postupanja okrivljenog u navedenoj situaciji i analizu odredaba člana 14. KZ i člana 22. KZ, te izvodi sopstvene zaključke da u konkretnoj situaciji nema svih elemenata krivice na strani okrivljenog, kao i da u obrazloženju presude nisu dati dovoljni i jasni razlozi, na koji način branilac ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nije dozvoljeni razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda sastoji, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, s obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP, kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da zahtev u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. i člana 484. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković