Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Marjan Antić, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, člaan 447. stav 2. ZKP i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da u konkretnom slučaju nisu ostvareni ni objektivni, a ni subjektivni elementi predmetnog krivičnog dela, obzirom da iz izreke presude ne proizilaze ozbiljne pretnje okrivljenog upućene oštećenima, te imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije došlo do zabranjene posledice koja se ogleda u osećanju nesigurnosti i ugroženosti oštećenih.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica i da će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećaju nesigurnosti.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tom je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, te da iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom sa umišljajem, u stanju uračunljivosti, pretnjom da će napasti život i telo, ugrozio sigurnost oštećenima BB, VV i GG, na taj način što je prvooštećenom BB uputio reči „ako nastaviš da kopaš, tatko će da ti nosi krst“, a onda se obratio svima govoreći im da će on biti sud i sudija i da će on da presudi, te da za svakog ima po jedan metak, koje pretnje su oštećeni ozbiljno shvatili zbog naruženih odnosa u dužem periodu, i koje su kod istih izazvale strah i bojaznost za svoj život i telo, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svoga dela i hteo njegovo izvršenje, to po oceni ovoga suda iz izreke pravnosnažne presude jasno i nedvosmisleno proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Po oceni ovoga suda, reči pretnje koje je kritičnom prilikom okrivljeni uputio oštećenima su objektivno podobne da stvore osećaj straha i ugroženosti kod oštećenih, a što je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, pa su stoga ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da u konkretnom slučaju nema ozbiljne i konkretne pretnje i da stoga delo zbog kog je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

U ostalom delu, podneti zahtev je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ističe da je izreka nejasna i nerazumljiva, protivrečna samoj sebi i razlozima iz presude, kojim navodima ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440. ZKP isticanjem da oštećeni nisu ozbiljno shvatili pretnje okrivljenog i da se iz njihovih iskaza ne može utvrditi da su reči pretnje zaista izgovorene, te na povredu člana 447. stav 2. ZKP ukazivanjem da drugostepeni sud nije obavestio branioca i okrivljenog o održavanju sednice veća.

Kako navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branioca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu ističe i da je nižestepenim presudama okrivljenom povređeno ustavom zajemčeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava RS, pa kako se prema odredbi člana 484. ZKP, ukoliko se zahtev podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, mora dostaviti i odluka Ustavnog suda kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva nije dostavio ovu odluku, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                  Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković