.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2579/2024
09.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB, VV, GG i DD, svi iz ..., koje zastupa punomoćnik Milan Vlajković, advokat iz ..., protiv tuženog ĐĐ iz ..., koga zastupa Stevan Obrenov, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca GG iz ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1804/23 od 26.10.2023. godine, u sednici održanoj 09.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca GG iz ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1804/23 od 26.10.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca GG iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1804/23 od 26.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2851/22 od 12.04.2023. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se obaveže tuženi da im na ime naknade štete isplati i to: tužiocu AA iznos od 3.981.939,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.08.2012. godine do konačne isplate, tužiocu BB 4.063.897,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.08.2012. godine do konačne isplate, tužiocu VV iznos od 283.931,53 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.08.2012. godine do konačne isplate, tužiocu GG iznos od 74.723,71 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 08.08.2012. godine do konačne isplate, tužiocu DD iznos od 1.190.529,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.08.2012. godine do konačne isplate, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Obavezani su tužioci da tuženom solidarno na ime naknade troškova parničnog postupka isplate 171.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1804/23 od 26.10.2023. godine, žalba tužioca je odbijena, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 2851/22 od 12.04.2023. godine, potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac GG iz ... je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči u smislu člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11…10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet pravne zaštite je isplata iznos od 74.723,71 dinar po osnovu udela koje je tužilac imao u privrednom društvu „...“ d.o.o. iz ..., a koja procena visine vrednosti uloga je izvršena dana 14.10.2008. godine. Na osnovu presude Privrednog suda u Novom Sadu P 982/2018 od 17.07.2020. godine, nižestepeni sudovi su dali razloge zašto se vrednost kapitala kao vrednost udela tužioca utvrđuje na dan 05.07.2010. godine, a ne na 26.06.2007. godine kada je doneta odluka o promeni pravne forme društva sa akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću. Tu odluku je donela Skupština, a tužioci nisu podnosili pobojnu tužbu radi pobijanja odluke Skupštine akcionara u smislu odredbe člana 302-306. Zakona o privrednim društvima, pa je shodno tome odluka Skupštine akcionara sprovedena u Agenciji za privredne registre. Tuženi je oslobođen u krivičnom postupku, a tužioci nisu dokazali da im je protivpravnim radnjama, odnosno krivicom tuženog pričinjena šteta.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, pa je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.03.2022. godine, a vrednost predmeta spora revidenta je opredeljena na iznos od 74.723,71 dinar, što prema srednjem kursu na dan podnošenja tužbe predstavlja iznos niži od 40.000 evra.
Iz svega toga proizlazi da revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
