Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete iz razloga što se ne može utvrditi da li je kamata obračunata konformnom ili prostom metodom, po oceni Vrhovnog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u vezi pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine.

S obzirom na navedeno, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena u Društvenom preduzeću Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović – 1898“ Beograd, nad kojim preduzećem je rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 26.09.2007. godine otvoren stečajni postupak. Tužilja je, kao poverilac, svoje potraživanje po osnovu neisplaćenih zarada prijavila u stečaju koji je otvoren navedenim preduzećem. Prema Zaključku Trgovinskog suda u Beogradu St 75/07 od 19.02.2008. godine, tužilji je utvrđeno potraživanje po prijavi broj 125 u ukupnom iznosu od 1.145.728,84 dinara i isto je svrstano u IV isplatni red. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 159/21 od 09.03.2021. godine usvojen je prigovor tužilje i utvrđeno da je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda St 112/10 i dat nalog stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema ovog rešenja preduzme sve neophodne mere i radnje radi okončanja stečajnog postupka. Prema izvodu sa internet stranice Agencije za privredne registre od 05.07.2021. godine Društveno preduzeće Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović – 1898“ Beograd, u stečaju je pravno lice sa 100% društvenim kapitalom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu imovinske štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužena odgovara za štetu kada tužilja, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da joj je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku, tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu imovinske štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku u visini glavnog duga, kao i pravo na kamatu do momenta pokretanja stečajnog postupka. Međutim, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete u delu odluke o kamati koja je obračunata konformnom metodom u kapitaliziranom iznosu koja čini deo glavnog zahteva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zaključkom Trgovinskog suda u Beogradu St 75/07 od 19.02.2008. godine tužilji je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 1.145.728,84 dinara, dok iz izveštaja stečajnog upravnika od 23.12.2021. godine sledi da će se utvrđeno potraživanje korigovati shodno odluci Ustavnog suda Srbije Uz 82/2009 od 27.07.2012. godine, u koji su uračunati i pripisani glavnici zakonska zatezna kamata, obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, br. 9/01), važećeg u vreme donošenja navedenog zaključka, a kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku RS“ br. 73 id 27.07.2012, godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, br. 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga poverioca, ovde tužilje u stečajnom postupku nije obračunata primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), budući da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da će se utvrđeno potraživanje korigovati shodno odluci Ustavnog suda Srbije Uz 82/2009 od 27.07.2012. godine (što u daljem toku postupka pred nižestepenim sudovima nije učinjeno), odnosno nije bilo izmene zaključka od 19.02.2008. godine.

Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, zaključivši da je tužilja pretrpela imovinsku štetu za koju je objektivno odgovorna tužena i tuženu obavezali da tužilji naknadi štetu u iznosu utvrđenom Zaključkom stečajnog suda od 19.02.2008. godine sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate. Smatrali su da je tužilja dokazala postojanje uzročno posledične veze između štetne radnje i nastale štete, jer zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku svoje potraživanje ostvarene zarade neće naplatiti, s obzirom na to da u stečajnoj masi nema novčanih sredstava da se isplate sva priznata potraživanja.

Stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, Zaključkom stečajnog suda St 75/07 od 19.02.2008. godine, tužilji je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 1.145.728,84 dinara, gde je uračunata i pripisana glavnica i zakonska zatezna kamata obračunata u kapitiliziranom iznosu do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode, što prozilazi iz izveštaja stečajnog upravnika od 23.12.2021. godine (pri čemu visina glavnice i pripisane kamate nisu opredeljeni u nominalnom iznosu). Međutim, u ovom slučaju se ne može primeniti obračun zakonske zatezne kamate primenom konformne metode, već primenom metode prostog interesnog računa, prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenom na sednici Građanskog odeljenja održanoj 02.04.2013. godine, zauzetog nakon odluke Ustavnog suda. Naime, odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, (objavljene u „Službenom glasniku RS“, br. 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, br. 9/01), u delu koji glasi: „primenom konformne metode“ nije u saglasnosti sa Ustavom.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07... 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je, po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

S obzirom na to obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, a što nije dozvoljeno.

Saglasno navedenom, odredbe o zateznoj kamati su imerativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, potrebno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i obračunati najpre glavnicu, a zatim na glavnicu obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa. Kako to u ovom slučaj nije učinjeno u postupku stečaja, jer nakon donošenja Zaključka od 19.02.2008. godine nije bilo novog obračuna kojim bi bila utvrđena ukupna visina tužiljinog potraživanja gde bi na glavni dug bila obračunata zakonska zatezna kamata prostim interesnim računom i to za period od dana dospelosti potraživanja do dana otvaranja postupka stečaja.

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu cenili visinu glavnog duga, a zatim ni pravilnost obračuna visine tražene kamate obračunate u kapitaliziranom iznosu na iznos glavnog duga potraživanja koja čini deo glavnog duga, to je u ovom slučaju činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Stoga će prvostepeni sud u ponovnom postupku zatražiti od Privrednog suda u Beogradu, odnosno od stečajnog upravnika da izvrši razgraničenje glavnog duga iz ukupno priznatog potraživanja od 1.145.728,84 dinara, a zatim na obračunatu glavnicu da izvrši i obračun zakonske zatezne kamate od dana dospelosti tužiljinog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka, a sve u skladu sa odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, odnosno metodom prostog intresnog računa i o tome sačiniti izveštaj.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a patom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odlukao troškovima postupka jer zavisi od ishoda spora u smislu člana 163. stav 4. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković