U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u prekršajnom predmetu okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 9. u vezi člana 44. stav 1. tačka 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva PTZ br. 849/24 od 07.03.2025. godine, podnetom protiv pravnosnažnih odluka - presude Prekršajnog suda u Novom Sadu 06Pr. 15756/23 od 22.11.2024. godine i rešenja Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Novom Sadu III-301Prž.br. 29152/24 od 24.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 08.04.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva PTZ br. 849/24 od 07.03.2025. godine, podnet protiv pravnosnažnih odluka - presude Prekršajnog suda u Novom Sadu 06Pr. 15756/23 od 22.11.2024. godine i rešenja Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Novom Sadu III- 301Prž.br. 29152/24 od 24.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Novom Sadu 06Pr. 15756/23 od 07.09.2024. godine okrivljeni AA oglašen je odgovornim zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 9. u vezi člana 44. stav 1. tačka 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će na osnovu člana 315. Zakona o prekršajima posebnim rešenjem odlučiti o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne. Okrivljenom su izrečeni kazneni poeni i mera zabrana upravljanja motornim vozilom „V“ kategorije i odlučeno je o troškovima prekršajnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Rešenjem Prekršajnog suda u Novom Sadu 06Pr. 15756/23 od 22.11.2024. godine u stavu jedan odbijen je zahtev okrivljenog AA podnet putem branioca Nikole Mrgića advokata u Novom Sadu za uklanjanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti presude Prekršajnog suda u Novom Sadu 06Pr. 15756/23 od 10.09.2024. godine kao neosnovan, dok je u stavu dva odbačena žalba okrivljenog AA podneta putem branioca Nikole Mrgića advokata u Novom Sadu izjavljena dana 18.11.2024. godine protiv presude Prekršajnog suda u Novom Sadu 06Pr. 15756/23 od 22.11.2024. godine, kao neblagovremena.

Rešenjem Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Novom Sadu III-301Prž.br. 29152/24 od 24.12.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Mrgića izjavljena protiv rešenja Prekršajnog suda u Novom Sadu 06Pr. 15756/23 od 22.11.2024. godine i prvostepeno rešenje potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih odluka podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva PTZ br. 849/24 od 07.03.2025. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 157. i člana 256. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, preinači presudu Prekršajnog suda u Novom Sadu 06Pr. 15756/23 od 22.11.2024. godine i prekršajni postupak protiv okrivljenog AA za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 9. u vezi člana 44. stav 1. tačka 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obustavi, shodno članu 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima, usled nastupanja zastarelosti vođenja prekršajnog postupka i odluči da troškovi prekršajnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Vrhovnog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva PTZ br. 849/24 od 07.03.2025. godine je neosnovan.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu navodi da je prvostepeni prekršajni sud učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 157. i člana 256. 1. Zakona o prekršajima, jer u toku prekršajnog postupka svoju presudu nije dostavio okrivljenom AA koji je dana 10.10.2024. godine u žalbenom roku otkazao punomoćje tadašnjem braniocu advokatu Milošu Jovoviću, na koji način je povredio pravo odbrane okrivljenog, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne presude.

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepena presuda dostavljena tadašnjem braniocu okrivljenog advokatu Milošu Jovoviću dana 03.10.2024. godine, da je okrivljeni AA dana 10.10.2024. godine dostavio podnesak kojim je obavestio sud da braniocu advokatu - Milošu Jovoviću opoziva punomoćje, da prvostepeni sud nakon toga nije dostavio presudu lično okrivljenom, da je presuda oglašena pravnosnažnom 12.10.2024. godine, da je novoangažovani branilac 28.10.2024. godine advokat Nikola Mrgić 18.11.2024. godine podneo zahtev za uklanjanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti označene presude i izjavio žalbu na prvostepenu presudu, te da je Prekršajni sud u Novom Sadu rešenjem 06Pr. 15756/23 od 22.11.2024. godine odbio kao neosnovan zahtev branioca za uklanjanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti u stavu jedan, dok je u stavu dva istog odbacio žalbu branioca izjavljenu protiv prvostepene presedu, kao neblagovremenu.

Članom 161. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu - dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih, i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

U skladu sa članom 259. stav 1. Zakona o prekršajima, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, a stavom 4. istog člana propisano je da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca, od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

Imajući u vidu stanje u spisima, kao i citirane zakonske odredbe, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva obzirom da je prvostpeni prekršajni sud postupio u skladu sa odredbom člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima koji propisuje da ako okrivljeni ima branioca sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih, i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Presuda prvostepenog suda okrivljenom dostavljena je dana 03.10.2024. godine kada je dostavljanje izvršeno njegovom braniocu advokatu Milošu Jovoviću, te je od narednog dana počeo da teče rok za izjavljivanje žalbe, koji u skladu sa članom 258. stav 2. Zakona o prekršajima iznosi 8 dana. Kako je prvostepena presuda u skladu sa zakonom dostavljena braniocu okrivljenog, a okrivljeni nije uložio žalbu na istu, presuda je postala pravnosnažna. Po isteku žalbenog roka okrivljeni je angažovao branioca - advokata Nikolu Mrgića punomoćjem od 28.10.2024. godine, a koji advokat je podneo žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Novom Sadu nakon isteka žalbenog roka. Kako je žalba podneta posle zakonom propisanog roka od 8 dana za izjavljivanje žalbe od urednog dostavljanja okrivljenom prvostepene presude, to je ista neblagovremena, te je pravilno Prekršajni sud u Novom Sadu žalbu branioca okrivljenog odbacio kao neblagovremenu, a drugostepeni sud - Prekršajni apelacioni sud, Odeljenje u Novom Sadu rešenjem III- 301Prž.br. 29152/24 od 24.12.2024. godine takvu odluku i potvrdio odbijanjem žalbe branioca, kada je našao da je prvostepeni prekršajni sud pravilno primenio odredbu člana 268. stav 1. Zakona o prekršajima.

Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi time što su žalbu okrivljenog odbacili kao neblagovremenu nisu učinili povredu zakona na štetu okrivljenog, obzirom da se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim kada je odluka dostavljena njegovom braniocu. Od trenutka dostavljanja odluke braniocu teče i rok za žalbu okrivljenom.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije bilo razloga za preinačenje pravnosnažne presude, to kod činjenice da je prvostepena presuda doneta pre nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja okrivljenog, Vrhovni sud o tom navodu zahteva javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva nije odlučivao.

S obzirom na sve navedeno, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima odbio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković