Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je od 2006. godine bila zaposlena kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 24.02.2006. godine i aneksa 1 tog ugovora od 27.11.2007. godine. U momentu donošenja osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa radila je na poslovima ... u Ustanovi „Gerontološki centar“. Dana 12.07.2009. godine tužilja je bila u nenajavljenoj privatnoj poseti kod korisnice usluge „Gerontološki centar“ u Zemunu na Bežanijskoj Kosi – BB. Sa njom se tom prilikom zadržala posle 22 časa. Oko 23 časa primećena je kako preskače ogradu parkinga ispred objekta A1 i izlazi na ulicu i to od strane radnika obezbeđenja VV i GG. Navedeni radnici su zaustavili tužilju odveli je do službenih prostorija, pretresli ranac, a tužilja je potvrdila da je bila kod korisnice usluga BB. Nakon završetka posete otvorila je prozor na pasareli A1 i A2 objektima i prošla kroz isti i tako napustila objekat koji je na tom mestu ostao neobezbeđen i krenula da se udaljava iz objekta prema parkingu. BB je donela hranu a istu je ranije upoznala kada je radila u tom odeljenju na Bežanijskoj Kosi. Bila je sa njom u kontaktu pa je išla da je poseti jer se BB žalila da mora napustiti taj dom i da hoće da kupi stan i da oseti toplinu svog sopstvenog doma.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da tužilja nije učinila povredu radne discipline iz člana 179. stav 1. tačka 3. tada važećeg Zakona o radu i člana 9. stav 1. alineja 13, 38 i 47 Pravila o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog 12.12.2006. godine iako je ostala duže kod BB od vremena propisanog kućnim redom – aktima tuženog. Osim toga tužilja u to vreme nije obavljala rad u jedinici doma – Bežanijska Kosa već je radila u jedinici doma Karaburma i bila je u privatnoj poseti. Iako je posle 22 časa ostala u poseti kod BB, s obzirom da nije radila u toj ustanovi nije mogla da učini predmetnu povredu radne obaveze jer nije obavljala svoj posao. Prilikom donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa tuženi je uredno tužilji dostavio upozorenje sa razlozima o otkazu posla na koje je tužilja dala odgovor.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovu pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo pa je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev tužilje. Pri tome, drugostepeni sud zaključuje da nije od bitnog uticaja što tužilja nije radila u poslovnoj jedinici na Bežanijskoj Kosi već u poslovnoj jedinici na Karaburmi. Pravilnikom tuženog je jasno propisano da je poseta od 8,30 do 22 časa. Tužilja ostala duže od 22 časa i time je povredila Odluku o kućnom redu kao i član 9. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanja zaposlenih kod tuženog. Odredbom člana 9. stav 1. alineja 47 Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanja zaposlenih a u vezi člana 11. stav 1. Odluke o kućnom redu i člana 1. stav 2. Odluke o izmenama i dopunama Odluke o kućnom redu od 08.05.2009. godine, posete su dozvoljene od 8,30 do 22 časa i nakon toga je bilo propisano da je zabranjeno zadržavanje lica koji nisu korisnici usluga posle vremena utvrđenog za posete. Tužilja je prekršila Kodeks profesionalnog ponašanja zaposlenog kod tuženog od 18.12.2006. godine po kome je predviđeno da su zaposleni dužni da svojim postupcima i odnosima sa korisnicima poštuju pravo korisnika na privatnost i da nemaju pravo da od korisnika traže informacije privatnog karaktera ukoliko one nisu neophodne za pružanje usluga. Pri tome, drugostepeni sud nalazi da nije od uticaja da tužilja nije radila u jedinici na Bežanijskoj Kosi jer ona ipak radi u istoj ustanovi i zaposleni su dužni da obavljaju poslove u bilo kojoj poslovnoj jedinici poslodavca u skladu sa potrebama posla i pravilima ponašanja. Zaključio je da je rešenje doneto od strane ovlašćenog lica i u skladu sa procedurom o sprovođenju disciplinskog postupka. Kako je glavni tužbeni zahtev tužilje odbio kao neosnovan, to je tužilju obavezao na naknadu troškova postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Prema članu 179. stav 1. tačka 2. tada važećeg Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to (ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema Odluci o kućnom redu tužene od 27. decembra 2007. godine prema članu 11. propisano je da su posete dozvoljene svakodnevno od 8,30 do 22 časa u garsonjerama apartmana. Prema članu 22. iste odluke propisano je da korisnici usluga Doma, kao i zaposleni dužni su da poštuju utvrđeni kućni red. Prema članu 2. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanja zaposlenih kod tuženog od 12.12.2006. godine propisano je da je zaposleni dužan da poštuje norme radne discipline i pravila ponašanja koja su utvrđena drugim opštim aktima ustanove i ovim pravilima. Prema odeljku 5. alineja 1 i 4 Kodeksa propisanog ponašanja zaposlenih u Ustanovi „Gerontološki centar“ Beograd od 18.12.2006. godine propisano je da svi zaposleni u „Gerontološkom centaru“ su obavezni da u svim situacijama (javnim i drugim nastupima) i okolnostima čuvaj ugled i dostojanstvo ustanove, zaposlenih i korisnika usluga centra. Prema alineji 4. zaposleni su dužni da se u svakoj situaciji ponašaju u skladu sa moralnim normama prihvaćenim u društvu i zakonskom regulativom. Izričito je zabranjeno uznemiravanje, pretnja ili zlostavljanje druge osobe, narušavanje mira i radne atmosfere u prostorijama „Gerontološkog centra“.

Pravilno je od strane drugostepenog suda zaključeno da su se u radnjama tužilje stekli elementi disciplinske odgovornosti zbog povrede citiranih propisa. Tužilja je prekoračila ovlašćenja koja je imala kao ..., bila je informisana o privatnim stvarima korisnika usluge BB o čemu nije obavestila poslodavca da je s njom u telefonskom kontaktu i da je BB bila nezadovoljna uslugama doma. Zadržala se duže od propisanog roka – duže od 22 časa što nije smela da učini te je time povredila pravila kućnog reda i Kodeks profesionalnih ponašanja zaposlenog kod tuženog. Pravilno zaključuje drugostepeni sud da nije od značaja što je tužilja svoj posao obavljala u poslovnoj jedinici na Karaburmi a ne na Bežanijskoj Kosi jer se radi o „Gerontološkom centru“ koji ima više poslovnih jedinica, i pravila koja su doneta u pogledu ponašanja zaposlenih (Kodeks profesionalnog ponašanja, Odluka o kućnom redu), čija pravila su prekršena odnose se na sve poslovne jedinice. Tužilja je bila svesna da na takav način krši naznačena pravila pa je pravilno postupio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje.

Navodima iz revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Činjenica da je jednom od strane drugostepenog suda ukinuta prvostepena presuda kojom je bio odbijen tužbeni zahtev tužilje, nije od značaja za donošenje drugačije odluke, a ovo iz razloga što se svaka odluka zasniva na utvrđenom činjeničnom stanju, oceni i primeni materijalnih propisa a što je u ovom slučaju pravilno učinjeno. Nakon ukidanja od strane drugostepenog suda prvostepene presude, prvostepeni sud je izveo i dodatne dokaze i shodno ovlašćenjima drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno izvršio ocenu tih dokaza i da je pogrešno primenio materijalno pravo. Činjenica je da tužilja nije bila na radnom mestu, ali nju obavezuju i pravila propisana Kodeksom ponašanja a osim toga evidentno je da se može smatrati da je tužilja pripadnik zaposlenog u „Gerontološkom centru“ bez obzira što je raspoređena na rad u radnoj jedinici na Karaburmi. Takođe nije od značaja što je tužilja naznačenu povredu učinila van radnog vremena.

Pravilna je odluka drugostepenog suda u pogledu troškova postupka.

Shodno napred iznetom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković