Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog BB – advokat Nikola Dmitrić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijano rešenje preinači i pored dosuđenog iznosa pobijanim rešenjem, okrivljenom dosudi troškove postupka istaknute u zahtevu za nadoknadu troškova u celosti, kao i za žalbu na rešenje o troškovima u iznosu od 33.750,00 dinara i za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti, ili da pobijana rešenja ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, je osnovan.

Branilac okrivljenog BB – advokat Nikola Dmitrić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer prilikom donošenja odluke o troškovima postupka, nije isključivo primenjena Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata „Sl.glasnik RS“ br.43/2023 od 26.05.2023. godine, koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine, već je sud, na radnje odbrane i zastupanja koje su preduzete pre stupanja na snagu navedene Advokatske tarife, pogrešno primenio Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata „Sl.glasnik RS“ 121/2012 i 99/2020.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K br. 117/21 od 06.06.2024. godine, koja je preinačena presudom Višeg suda u Čačku Kž1 106/24 od 27.08.2024. godine, okrivljeni BB oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Branilac okrivljenog BB – advokat Nikola Dmitrić podneo je dana 12.09.2024. godine zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 964.850,00 dinara, kojim je na obračun troškova nastalih tokom predmetnog krivičnog postupka izvršio shodno Tarifi o naknadama i nagradama za rad advokata koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine.

Odlučujući o zahtevu za naknadu troškova Osnovni sud u Gornjem Milanovcu je okrivljenom BB delimično usvojio zahtev i priznao troškove nastale u toku krivičnog postupka (taksativno navedene u obrazloženju rešenja), s tim što je, imajući u vidu da je tokom trajanja krivičnog postupka došlo do promene Advokatske tarife i da su radnje i zastupanja koja je preduzeo branilac, različito tarifirane ranijom i sada važećom Tarifom, našao da za procesne radnje koje su preduzete pre stupanja na snagu Advokatske tarife, koja se primenjuje od 03.06.2023. godine treba primeniti prethodno važeću Advokatsku tarifu. Takav stav, zauzeo je i drugostepeni sud, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.

Postupajući na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, Osnovni sud u Gornjem Milanovcu je pobijanim rešenjima, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata stupila je na snagu 03.06.2023. godine, a odredbom člana 11. Tarife propisano je da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

To dalje znači da odluka o troškovima krivičnog postupka, u smislu člana 11. važeće Advokatske tarife, podrazumeva odluku kojom se odlučuje o obavezi plaćanja troškova krivičnog postupka, a ne odluku kojom se posebnim rešenjem odlučuje samo o visini tih troškova.

Krivično odeljenje Vrhovnog suda je donelo zaključak od 26.12.2023. godine u pogledu tumačenja primene člana 11. važeće Advokatske tarife kojim je u tački 3. navedeno da se Advokatska tarifa zbog zabrane povratnog dejstva ne može primeniti na radnje odbrane i zastupanja obavljene pre njenog stupanja na snagu, koje nisu bile tarifirane po „ranijoj Advokatskoj tarifi“ ili nisu tarifirane na isti način ili u istom procentu, kao i na drugačiji obračun naknade troškova nastalih u vreme važenja „ranije Advokatske tarife“, niti na ranije utvrđene osnovice za obračun nagrade za pojedine postupke.

Imajuću u vidu navedeno, kao i da je krivični postupak protiv okrivljenog BB pravnosnažno okončan dana 27.08.2024. godine donošenjem presude Višeg suda u Čačku Kž1 106/24, po oceni Vrhovnog suda, način na koji su nižestepeni sudovi pobijanim rešenjima tumačili odredbe člana 11. važeće Advokatske tarife – je pogrešan, u delu u kome je odlučeno da okrivljenom na ime angažovanja branioca za procesne radnje, preduzete u vreme važenja ranije Advokatske tarife, pripadaju troškovi krivičnog postupka po toj Advokatskoj tarifi, imajući u vidu da se ne radi o procesnim radnjama koje nisu bile tarifirane po ranijoj Advokatskoj tarifi ili o radnjama za koje je važećom Tarifom predviđen drugačiji način obračuna naknade troškova, kako su to pogrešno zaključili nižestepeni sudovi.

Pored navedenog, osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjem sud propustio da koriguje prvostepeno rešenje u delu gde je pogrešno tretirao radnju od 18.05.2022. godine (kada su izvedeni dokazi izvan glavnog pretresa), pa je za istu bilo neophodno dosuditi iznos nagrada kao za održan glavni pretres, jer je okrivljeni imao trošak za zastupanje od strane branioca toga dana, s obzirom da su 18.05.2022. godine izvedeni dokazi, te se braniocu okrivljenog ne mogu dosuditi samo troškovi za pristup, što bi bio slučaj da glavni pretres nije održan i da nisu izvođeni dokazi.

Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 121/22, 99/20, 37/21) i to Tarifnim brojem 3. predviđeno je da za svaki održani glavni pretres ili sednicu veća kojima je prisustvovao advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1., a za svaki neodržani glavni pretres ili sednicu veća na koju je pristupio, advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. Stavom 2. istog tarifnog broja predviđeno je da za prisustvovanje na glavnim pretresima ili sednicama veća, pored nagrade za odbranu, advokatu pripada i nagrada u iznosu od 50 poena za svaki započeti sat, računajući od vremena kada je početak glavnog pretresa ili sednica veća bio zakazan.

Kako je branilac okrivljenog BB prisustvovao dana 18.05.2022. godine saslušanju svedoka, to imajući u vidu da navedeno saslušanje svedoka predstavlja dokaznu radnju koju branilac preduzima u korist okrivljenog, braniocu okrivljenog pripada na ime troškova zastupanja nagrada propisana Tarifnim brojem 3.

Naime, shodno citiranim zakonskim odredbama braniocu okrivljenog – advokatu Nikoli Dmitriću pripada nagrada čija visina zavisi od visine zaprećene kazne za predmetno krivično delo, kao i nagrada za odbranu okrivljenog na glavnom pretresu predviđena Tarifnim brojem 3. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, jer prisustvo branioca ide u prilog odbrani okrivljenog i ista predstavlja troškove krivičnog postupka u kojima se odlučuje u skladu sa odredbom člana 261. i 265. ZKP.

Osim navednog, osnovano branilac okrivljenog zahtevom navodi i da odlukom o žalbi prvostepeno rešenje nije ispravljeno ni u delu kojim je pobijano zbog pogrešno odmerenih troškova na ime nadoknade troškova braniocu za pređeni put i za napuštanje kancelarije, radi dolaska u sud zbog razgledanja spisa predmeta, (pri čemu je potrebno imati u vidu da je sedište kancelarije branioca van teritorije opštine na kojoj je sedište suda), te navod iz zahteva da je pobijanim rešenjima sud okrivljenom na ime sastavljanja žalbe na rešenje od strane advokata nepravilno dosudio iznos od 16.875,00 dinara, smatrajući da žalba na rešenje o troškovima predstavlja „ostali podnesak“, što je apsolutno pogrešno, jer je „novom tarifom“ žalba na rešenje o troškovima postupka predviđena Tarifnim brojem 5. alineja 7. i boduje se kao obrazloženi podnesak. Imajući u vidu navedeno Vrhovni sud navode zahteva za zaštitu zakonitosti da je pobijanim rešenjima moralo biti odlučeno i o ovim troškovima krivičnog postupka na način bliže označen u obrazloženju ove odluke, ocenjuje kao osnovane.

Kako je pobijanim rešenjima postupljeno suprotno napred citiranim zakonskim odredbama, to je i po oceni Vrhovnog suda učinjena povreda iz člana 441. stav 4. ZKP na šta se osnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB.

Stoga je Vrhovni sud ukinuo pobijana rešenja i predmet vraća Osnovnom sudu u Gornjem Milanovcu, na ponovno odlučivanje, u smislu primedbi iznetih u ovoj presudi.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković