Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 477/24 od 25.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog, delimično usvojena žalba tužilje a delimičo odbijena i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o tužbenom zahtevu tako što je zabranjeno tuženom približavanje tužilji na udaljenosti manjoj od 100 m (deo stava dva izreke), kao i u delu odluke o parničnim troškovima tako što je obavezan tuženi da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka od 125.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom pobijanom a nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužilji na ime troškova žalbenog postupka 5.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, ... 18/20 i 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom.

Prema utvrđenom činjeničom stanju, parnične stranke poznaju se iz školskih dana i započele su emotivnu vezu 15.11.2020. godine. Vremenom je došlo do razmirica i svađa, a do veće nesaglasnosti između njih došlo je na proslavi osamnaestog rođendana tužilje, kada je za taj dan ...2021. godine tužiljina majka iznajmila kuću sa bazenom. Pre nego što se tužilja slikala sa prijateljima, tuženi i njegov prijatelj su je uhvatili i kao „foru“ ubacili u bazen, što je kod prisutnih izazvalo smeh i aplauz, ali ne i kod tužiljine mame i njene prijateljice. Tužilja i tuženi su nakon izlaska iz bazena otišli u kupatilo i zaključali se. Pošto ih nije bilo i pošto se čula buka iz kupatila tužiljini prijatelji su došli do vrata i lupali želeći da oni izađu. Tuženi je rekao da ne lupaju, da se smire, dok ga je tužilja odgurnula. Tuženi je pao na leđa, srušio zavesu, udario glavu o tuš, a kada su se vrata otvorila tuženi se podigao, izašao i odjurio sa prijateljem, dok je tužilja ostala plačući. U momentu dolaska tužiljine mame i njene prijateljice iste su uočile haos u kupatilu i uplakanu tužilju koja je bila crvena u licu i telu. Tužiljina mama je imala nameru da pozove policiju, ali joj je tužilja saopštila da to ne želi. U martu 2022. godine je ponovno došlo do zategnutosti u njihovoj vezi. Jednom prilikom tužilja je bila u njihovoj prodavnici ... koja se nalazi na ribljoj pijaci u ..., zvala je tuženog koji je u to vreme bio na fakultetu i nije joj se javljao. Kada je došao u lokal kod tužilje, raspravljali su se, što je video konobar iz susedstva koji je obavestio tužiljinu mamu o tome. Tužilja je ponovo dala mami obećanje da tuženog više neće viđati samo da ga ne prijavljuje. Novi događaj je usledio 14.05.2022. godine kada je tužilja izašla sa drugaricom na ..., gde je bio i tuženi sa svojim društvom. Ponovo je nastala scena zbog ljubomore, pa u želji da prekine celu histeriju tuženi je pozvao tužiljinu mamu, ali pošto se ona nije javljala napisao joj je poruku da ne zna više šta da radi, da će se ubiti, da se on i tužilja vole. Tužiljina mama je nakon toga pozvala tužilju koja je plakala, pričala je sa njom i tužilja joj je rekla da ju je tuženi vukao, grebao, udarao i da pozove policiju. Svi su bili 15.05.2022. godine u policiji gde su dali svoje izjave, a tužilja i u Kliničkom centru Vojvodine. Nakon događaja na ..., tužilja se promenila, povukla se u sebe, postala depresivna. Nakon raskida i podnošenja tužbe, tuženi je viđao tužilju na mestima gde je dolazio, kao na primer Mišeluku, festivalu Egzit, po gradu, ali joj se nije obraćao, a tužilja imala utisak da se tuženi pojavljuje na mestima gde se ona nalazila.

U osnovnom nalazu Centra za socijalni rad Novi Sad od 28.06.2022. godine konstatovano je stručno mišljenje da je tužilja tokom trajanja emotivne veze kao i nakon prekida iste sa tuženim bila izložena fizičkom nasilju (šamaranje, udaranje u glavu, šutiranje, čupanje za kosu) i psihološkom nasilju (upućivanje reči vređajućeg, omalovažavajućeg i pretećeg sadržaja), pa s obzirom na to da verbalizuje strah, ima subjektivan osećaj straha vrlo naglašen i plaši se da tuženi ne ugrozi njenu bezbednost ili život, mere zaštite smatraju se svrsishodne. Dopunski nalaz CSR Novi Sad od 18.10.2022. godine predstavlja hronologiju događaja, prepričavanje tužilje voditelju slučaja svojih iskustava vezano za tuženog i eventualne susrete sa njim nakon donošenja privremene mere, a koja je veoma subjektivno obojena prisutnim strahom. Tužilja se 10.10.2022. godine samoinicijativno obratila PU Novi Sad PI Klisa navodeći da je njen bivši emotivni partner u poslednjih nekoliko meseci prekršio mere koje su donete rešenjem o privremenoj meri Osnovnog suda u Novom Sadu. Poslednji susret između parničnih stranaka u vidu viđenja dogodio se krajem septembra 2023. godine u večernjim časovima u Novom Sadu. Tužilja se zaposlila u kafiću koji je u neporednoj blizini mesta gde izlazi tuženi. Tuženi je slikan telefonom od strane tužilje koja ga je uočila kroz staklo kafića u kom se nalazila. Tužilja je videla tuženog kako prolazi ispred mesta gde se ona zaposlila i telefonira. Sutradan je usledio poziv da se tuženi javi u policiju, ali je ova prijava odbačena.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahteva i odredio mere zaštite od nasilja u porodici kojom se tuženom zabranjuje približavanje tužilji na udaljenosti manjoj od 5 metara, svako dalje kontaktiranje psihičko i fizičko uznemiravanje i da se zaštita žrtve i nasilnka od ponavljanja nasilničnog ponašanja u ovom slučaju postiže određenim merama u najdužem trajanju. U preostalom delu, prvostepeni sud je odbio predlog tužbe za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, a kojom se zabranjuje tuženom da pristupi u prostor oko mestu stanovanja (boravišta) tužilje na udaljenosti manjoj od 200 m i približavanje tužilji na udaljenosti većoj od 5 – 200 m“.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je delimično potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na određene mere zaštite od nasilja u porodici u najdužem trajanju i delimično preinačio prvostepenu presudu u pogledu udaljenosti na koju je odnosi određena mera zaštite zabrane približavanja, tako što je prema tuženom odredio zabranu približavanja tužilji na udaljenosti manjoj od 100 m.

Naime, članom 197. stav 1. Porodičnog zakona je propisano da nasilje u porodici predstavlja ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok je stavom 2. tačka 1. istog člana propisano da se nasiljem u porodici u smislu stava 1. ovog člana, između ostalog, smatra naročito nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, a tačkom 6. stava 2. istog člana, naročito vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Članom 197. stav 3. tačka 2. Porodičnog zakona, propisano je da se članovima porodice smatraju, između ostalog, i lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi iako nikad nisu živela u istom porodičnom pomaćinstvru. Članom 198. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, a članom 198 stav 2. predviđene su mere zaštite od nasilja u porodici.

Postupak radi zaštite od nasilja u porodici, u ovom slučaju, tužilja je inicirala tužbom zbog opisanih događaja iz perioda 2020. - 2022. godine, a ponašanje tuženog i njegovi akti u tim prilikama, pravilno su nižestepenim presudama okarakterisani kao nasilje iz člana 197. Porodičnog zakona koje opravdava određivanje mera zaštite predviđenih članom 198. stav 2. Porodičnog zakona. Sud, međutim, određuje mere zaštite, pored ostalog i u zavisnosti od vida nasilja koji je ispoljen, na koji način je došlo do ugrožavanja telesnog odnosno psihičkog integriteta, kakve su životne prilike žrtve i izvršioca, kao i kolika je potencijalna mogućnost da dođe do ispoljavanja daljeg nasilja, sve sa ciljem da obezbedi adekvatnu reakciju na nasilje i omogući žrtvi najbolju zaštitu (svrsishodnost određivanja mera zaštite). Jedna od predviđenih mera zaštite člana 198. stav 2. tačka 3. Porodičnog zakona je zabarana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti. Određivanje ove mere podrazumeva da se utvrdi adekvatna udaljenost ispod koje se izvršilac nasilja ne sme približiti žrtvi (da bi se na taj način zaštitio ugrožen telesni ili psihički integritet žrtve), s tim da veličina udaljenosti izraženo u metrima bude tolika da izvršiocu nasilja zabranjuje pristup u prostor vidokruga žrtve nasilja. Mera zabrana daljeg uznemiravanja propisana je članom 198 stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona.

Imajući u vidu izneto, te uzimajući u obzir posledice i stepen uznemirenosti koji je na tužilju ostavilo psihološko i fizičko nasilje vršeno od strane tuženog, činjenicu da tužilja i tuženi i dalje žive u istom mestu, da je kod tužilje prisutan naglašen subjektivan osećaj straha da tuženi ne ugrozi njenu bezbednost ili život i prisutan rizik od ispoljavanja nasilja, pravilno su nižestepeni sudovi smatrali da prema tuženom treba odrediti meru zabrane prilaska tužilji uz istovremenu zabranu svakog daljeg kontaktiranja, psihičkog i fizičkog uznemiravanja tužilje i u najdužem trajanju. Navedene okolnosti čine pravilnom i ocenu drugostepenog suda da je izrečena mera zabrane prilaska svrsihodna tek uz određenu zabranu tuženom prilaska tužilji na udaljenosti ne manjoj od 100 metara i da zato izricanje ove mere na udaljenosti ne manjoj od pet metara, kako je to odredio prvostepeni sud, ne bi bilo opravdano.

S obzirom na sve do sada navedeno, a posebno na prisutan rizik od ispoljavanja nasilja, ukazivanja revizije na to da su obustavljeni pokrenuti postupci tužilje protiv tuženog zbog izvršenog nasilja u porodici, kao i da je tuženi podneo krivičnu prijavu protiv tužene zbog lažnog prijavljivanja, su bez uticaja na drugačije odlučivanje u revizijskom postupku.

Kako se i ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković